Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

HIJERARHIJA PRIORITETA U DOBA PANDEMIJE

Fudbaler i istraživač

Četrdeset miliona evra godišnje, što je 110.000 evra dnevno ili 4.500 evra po satu, čak i dok spava: plata fudbalera Lionela Mesija u Pari Sen Žermenu dostigla je tako visok nivo da je teško i zamisliti. Poređenje ove zarade sa novcem uloženim u biologiju i u zdravstvena istraživanja osvetljava prioritete koji strukturišu društvo, uprkos pandemiji

Slučajnosti su ponekad poučne. Dnevnik Mond 10. avgusta piše da će plata fudbalera Lionela Mesija u Pari Sen Žermenu (PSŽ) biti 40 miliona evra neto godišnje, a da će se prosečna plata direktora pariske berze (CAC 40) uvećati sa 3,8 miliona evra u 2020. na 5,3 miliona u 2021. godini. Nekoliko stranica kasnije otkrivamo da godišnji budžet Međuvladinog panela za klimatske promene (na engleskom: IPCC) iznosi šest miliona evra godišnje. Dakle, zarada jedne fudbalske zvezde odgovara skoro sedmogodišnjim resursima institucije koja obuhvata 195 država članica, koordinira rad više stotina međunarodnih naučnika i obavlja suštinsku funkciju u razumevanju uzroka i posledica globalnog zagrevanja.

Predlažemo da se kao nova jedinica mere koristi iznos Mesijeve plate. Nazvaćemo je „godina-VB“, ili „godina velikog bogatstva“. Ova suma od 40 miliona evra je nesumnjivo daleko ispod realne, budući da, prema proceni časopisa Forbs, prihod ovog igrača u 2020. godini, uključujući reklamne ugovore, dostiže 126 miliona dolara (103 miliona evra). Ali zadržimo 40 miliona godišnje, ili 110.000 evra dnevno, što je dovoljno da se tokom jedne godine isplate prosečne plate za 1.500 Francuza.

Ova standardna jedinica za platu zaslužuje da bude primenjena i na budžet za istraživanja u biologiji i zdravstvu, za koja bi se moglo pomisliti da su u vreme zdravstvene krize postala prioritet vlade. Dva nedavna izveštaja pružaju detaljne informacije o ovoj temi. Prvo zapažanje, udeo budžeta Ministarstva za istraživanje i visoko obrazovanje posvećen biologiji i zdravstvu smanjen je za 400 miliona evra između 2015. i 2020. godine. Drugo zapažanje, subvencija koju država plaća Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja (Inserm) i Institutu bioloških nauka Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) stagnira već petnaest godina, i kreće se između 56 i 57 miliona evra, ne računajući plate. Ovo dakle odgovara vrednosti 1,4 godine-VB, a pokriva oko četiri stotine istraživačkih jedinica, u kojima radi više od trideset hiljada ljudi, u naučnim oblastima koje se bave životom i zdravljem ljudi.

Takmičenje na konkursima

Pod ovim uslovima, istraživački timovi moraju da obezbede većinu svog finansiranja iz drugih izvora mimo godišnjih javnih grantova, koji jedva pokrivaju osnovne operativne troškove i održavanje laboratorijskih tehničkih platformi. Ovo dodatno finansiranje može biti javno, posebno ono koje dodeljuje Nacionalna istraživačka agencija (ANR), može da dolazi od lokalnih vlasti, od Evropske unije ili dobrotvornih organizacija. Budući da stopa uspešnosti na konkursima ostaje niska (oko 16% za ANR ), istraživači posvećuju veoma veliki deo svog vremena traženju (...)

Obim celog teksta : 1 340 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Mark Bijo

je direktor istraživanja u Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS), pri lionskom Centru za istraživanje raka. Autor govori u svoje ime, a ne u ime CNRS-a.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst