Slučajnosti su ponekad poučne. Dnevnik Mond 10. avgusta piše da će plata fudbalera Lionela Mesija u Pari Sen Žermenu (PSŽ) biti 40 miliona evra neto godišnje, a da će se prosečna plata direktora pariske berze (CAC 40) uvećati sa 3,8 miliona evra u 2020. na 5,3 miliona u 2021. godini. Nekoliko stranica kasnije otkrivamo da godišnji budžet Međuvladinog panela za klimatske promene (na engleskom: IPCC) iznosi šest miliona evra godišnje. Dakle, zarada jedne fudbalske zvezde odgovara skoro sedmogodišnjim resursima institucije koja obuhvata 195 država članica, koordinira rad više stotina međunarodnih naučnika i obavlja suštinsku funkciju u razumevanju uzroka i posledica globalnog zagrevanja.
Predlažemo da se kao nova jedinica mere koristi iznos Mesijeve plate. Nazvaćemo je „godina-VB“, ili „godina velikog bogatstva“. Ova suma od 40 miliona evra je nesumnjivo daleko ispod realne, budući da, prema proceni časopisa Forbs, prihod ovog igrača u 2020. godini, uključujući reklamne ugovore, dostiže 126 miliona dolara (103 miliona evra). Ali zadržimo 40 miliona godišnje, ili 110.000 evra dnevno, što je dovoljno da se tokom jedne godine isplate prosečne plate za 1.500 Francuza.
Ova standardna jedinica za platu zaslužuje da bude primenjena i na budžet za istraživanja u biologiji i zdravstvu, za koja bi se moglo pomisliti da su u vreme zdravstvene krize postala prioritet vlade. Dva nedavna izveštaja pružaju detaljne informacije o ovoj temi. Prvo zapažanje, udeo budžeta Ministarstva za istraživanje i visoko obrazovanje posvećen biologiji i zdravstvu smanjen je za 400 miliona evra između 2015. i 2020. godine. Drugo zapažanje, subvencija koju država plaća Nacionalnom institutu za zdravlje i medicinska istraživanja (Inserm) i Institutu bioloških nauka Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) stagnira već petnaest godina, i kreće se između 56 i 57 miliona evra, ne računajući plate. Ovo dakle odgovara vrednosti 1,4 godine-VB, a pokriva oko četiri stotine istraživačkih jedinica, u kojima radi više od trideset hiljada ljudi, u naučnim oblastima koje se bave životom i zdravljem ljudi.
Takmičenje na konkursima
Pod ovim uslovima, istraživački timovi moraju da obezbede većinu svog finansiranja iz drugih izvora mimo godišnjih javnih grantova, koji jedva pokrivaju osnovne operativne troškove i održavanje laboratorijskih tehničkih platformi. Ovo dodatno finansiranje može biti javno, posebno ono koje dodeljuje Nacionalna istraživačka agencija (ANR), može da dolazi od lokalnih vlasti, od Evropske unije ili dobrotvornih organizacija. Budući da stopa uspešnosti na konkursima ostaje niska (oko 16% za ANR ), istraživači posvećuju veoma veliki deo svog vremena traženju (…)
