Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ZELENI NA ISPITU U FRANCUSKOJ

Grenobl: pokusni grad

Erik Pijol, prvi zeleni političar izabran na mesto gradonačelnika nekog francuskog velikog grada, bio je otelotvorenje nade za političkim promenama. Međutim, u kontekstu smanjenja državnih izdataka i prebacivanja ovlašćenja sa gradskih vlasti na širu oblast, brojna obećanja ekološke partije o životnoj sredini, demokratiji i solidarnosti ostala su neispunjena

Sa tvrđave Bastilja, smeštene na izbačenom uzvišenju masiva Šartruz koji se nadvija nad gradom, pruža se spektakularan pogled na Alpe i dolinu Izera. Osamnaestog oktobra ove godine, pod toplim jesenjim suncem, Grenobl je dobio titulu „evropske zelene prestonice za 2022. godinu“, time obnovivši svoj ekološki mit. Dok su ih kamere budno pratile kako izlaze iz gondole kojom su došli na proslavu, Erik Pijol, gradonačelnik Grenobla od 2014. godine, poveo je ka podijumu ministarku za ekološku tranziciju Barbaru Pompili, kao i predstavnicu Evropske komisije koja je došla kako bi svog domaćina nazvala pravim „ambasadorom zelenih gradova“.

„Ovo je sastanak ljudi koji ne dižu ruke ni od čega“, uzviknuo je gradonačelnik Grenobla. Za njega, priznanje koje je grad dobio značilo je uvažavanje brojnih odluka iz prethodnih sedam godina: proširenje zona sa ograničenjem brzine kretanja automobila na trideset kilometara na čas, stvaranje zone niskih emisija (kojom je zabranjeno kretanje najtežih zagađivača među vozilima), otvaranje biciklističkih staza, razvoj centralnog grejanja, investicije u obnovljivu energiju koje je sprovela kompanija u javno-privatnom vlasništvu Gaz électricité de Grenoble, itd. Pijol, koji je od 2014. u savezništvu sa Partijom levice (u međuvremenu postala deo šireg političkog projekta pod imenom Nepokorena Francuska), kao i sa lokalnim ekolozima iz Demokratskog ekološkog udruženja Solidarnost (ADES), Pijol je 2020. dodatno uvećao svoju većinu uključivši u koaliciju većinu levih aktera: socijaliste (koji su izbačeni iz matične partije zbog ovog saveza), komuniste, kao i pokrete poput Génération.s, Place publique, itd. To mu je omogućilo da u prvom krugu lokalnih izbora 2020. godine osvoji 47% i da u drugom pobedi sa 53%.

Tada počinje niz neuspeha. Uprkos Pijolovoj prvobitnoj ideji o „humanističkom krilu“ koje je trebalo da dovede do širokog jedinstva levice, njegov često zbunjeni izraz lica u televizijskim debatama za ekološkog kandidata na predsedničkim izborima ostavio ga je tek na četvrtom mestu (misli se na primarije koje je organizovala partija Zeleni, prim. prev.). Pored toga, prvog marta iduće godine moraće da se pojavi pred krivičnim sudom u Valansu zbog sumnje za korupciju u organizaciji Dana crepova — ulične proslave događaja koji je prethodio izbijanju Francuske revolucije u Izeru. Organizacija ove povorke, vredna nekih 300 000 evra, dodeljena je bez oglašavanja i tendera kompaniji koja je bliska novoj gradskoj vlasti. Budući da se ovaj projekat tiče „domena umetničke proizvodnje“, grad je odlučio da primeni proceduru javne nabavke koja se kosi sa regionalnim budžetom, pozivajući se na „značajan pristup grada“ lokalnim uslugama.

Naposletku, Pijol nije uspeo da osvoji vlast na nivou šire oblasti Grenobla, za čijeg predsednika je bio namenio svog mlađeg saveznika Jana Mongaburua. Sam grad ima tek 157.000 stanovnika, spram 445.000 u oblasti Grenobl-Alpi. Takođe, uprava oblasti dobila je kroz administrativnu reformu daleko šira ovlašćenja. Kristof Ferari, koji je izabran u trećem krugu u julu 2020. godine zahvaljujući glasovima desnice se u međuvremenu pomirio sa svojim ekološkim saveznicima iz prvog mandata. Ovaj laboratorijski istraživač iz domena glaciologije i ekološke geofizike, bivši član Socijalističke partije (napustio ju je 2018. godine), dobro se razume u pitanja klimatskih promena.

Za vreme ceremonije dodele titule „zelene prestonice“ na Bastilji, podsetio je da glavne zasluge — vezane za vodu, energiju, grejanje, saobraćaj, otpad, termičku obnova — ipak treba da pripadnu oblasti.

Stav lokalnih ekoloških udruženja prema rezultatima tandema Pijol—Ferari daleko je ambivalentniji nego mišljenje Evropske komisije. Svakako, „može se videti razlika u odnosu na druge“, zaključuje Fransis Odije, predsednik izerske organizacije „Francuska — priroda — životna sredina“. Njegova grupa izgubila je subvencije departmana i regiona (oba pod kontrolom Republikanaca, tradicionalne najjače partije konzervativne desnice, prim. prev.) u iznosu od 200.000 evra nakon što se pobunila protiv projekta izgradnje turističkog odmorišta Center Parcs u Rojbonu. „Kada je reč o zaštiti kvaliteta vazduha, jedini političari koji išta rade su oni iz Grenobla“, dodaje. S druge strane, smatra da „ga nisu ni saslušali“ u vezi sa daljom artificijalizacijom zemljišta, predviđenom novim oblasnim urbanističkim planom.

Ono što im dodatno smeta jeste i ogromno gradilište na obalama reke Drak: projekat proširenja auto-puta A480 koji spaja sever i jug grada. Njegovo proširenje na tri trake u oba smera bilo je deo plana za obnovu mreže auto-puteva, koji je 2015. godine osmislio Emanuel Makron, tada na poziciji ministra privrede. U zamenu za produženje koncesije za alpski deo mreže, kompanija Area finansira radove koji su otpočeli 2019. godine. „Oblast još uvek podržava automobile i kompromise sa bankarima“, nastavlja Odije, čije je udruženje izgubilo sudski postupak za obustavu ovog projekta. U januaru 2019. godine, oko stotinu lokalnih naučnika i naučnica je upozorilo: „Ovaj projekat je u potpunoj suprotnosti sa ciljem smanjenja emisija gasova staklene bašte na nacionalnom i svetskom nivou, kao i sa lokalnim ekološkim standardima (kvalitet vazduha, buka).“

Petnaest godina ranije, politička i sudska tvrdoglavost lokalnih ekoloških snaga zaustavila je projekat „severne rokade“, koji je podrazumevao bušenje tunela ispod Bastilje. Kad su došli na vlast, odlučili su da pregovaraju o „problematičnim tačkama“, objašnjava nam Pijol: „Uveli smo traku za deljenje automobila u gradu, poboljšali smo urbanu povezanost, posadili smo brojno drveće i podigli zidove protiv buke, uveli stalno ograničenje brzine na sedamdeset kilometara na čas i doveli do toga da departman povuče podršku širenja auto-puta A51 ka Sisteronu.“ Ipak, ostaje da državne investicije u aglomeraciju oko Grenobla — najveće te vrste u poslednjih deset godina — iznose 380 miliona evra, uključujući petlju na Rondou. U odnosu na povećanje kapaciteta ovog „usisivača za automobile“ gradski budžet za biciklističku infrastrukturu od 24 miliona evra deluje smešno.

Plan urbane promene koji je gradska vlast izglasala zajedno sa svojim levim saveznicima predviđa smanjenje pređene kilometraže po vozilu između 2015. i 2030. godine od samo 6%. Nasuprot tome, saobraćaj na putevima u Parizu smanjen je za 37% između 2004. i 2019. godine … „Žao nam je što za vreme prošlog mandata nije uvedena nova linija tramvaja, ili što makar tramvajska linija E nije produžena ka Pon de Kleu“, izjavio je Emanuel Kolan de Verdijer, predsednik Udruženja za razvoj javnog prevoza i biciklističkih i pešačkih puteva (ADTC). „Postoji projekat urbane gondole, ali nam on ne deluje kao prioritet, jer ne prevozi dovoljno ljudi.“

Gusto naseljena jer je stisnuta okolnim planinama, ali ravna usled glečerskog porekla svog tla, ova aglomeracija je izrazito pogodna za korišćenje bicikla kao prevoznog sredstva. Iako on iz ovih krajeva nikad nije nestao u meri u kojoj se to desilo u ostatku zemlje, jasno se (...)

Obim celog teksta : 3 457 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Filip Dekam

PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst