Članstvo u Organizaciji Severnoatlantskog sporazuma podelilo je ekološke snage. Na Islandu, evroskeptični i antimilitaristički Levo-zeleni pokret od svog nastanka 1999. godine poziva na napuštanje alijanse. Britanska mornarica okupirala je ovu ostrvsku državu i bitnu stratešku lokaciju usred Atlantika još 1940. godine, da bi je potom velika američka vojna baza „branila“ od 1941. do 2006. godine. Budući da Island nema pravu vojsku, za odbranu njegovog vazdušnog prostora zadužene su vazdušne snage različitih članica NATO-a koje se rotiraju. Kada je liderka ekološke partije Katrin Jakobsdotir 2017. godine došla na mesto premijera, ona je morala da odustane od stava svoje partije po ovom pitanju kako bi mogla da sklopi koalicioni sporazum sa Partijom nezavisnosti i Partijom napretka. „Moja partija je protiv članstva Islanda u NATO-u“, objasnila je. „Ipak, mi smo jedini u parlamentu koji imaju takav stav…“
Problemi klasifikacije
Merenje snage ekoloških partija može delovati kao jednostavan zadatak budući da su izbori za Evropski parlament održani između 23. i 26. maja 2019. u svim državama EU — uključujući i one u Velikoj Britaniji. Međutim, takav metod značio bi zanemariti međusobne razlike između raznih organizacija koje se smatraju ekološkim. Evropska zelena partija u parlamentu u Strazburu deli poslaničku grupu sa regionalistima iz Evropske slobodne alijanse, članovima i članicama Evropske piratske partije i proevropejcima Volt Evrope. Takođe zagovarajući ekološka pitanja, Nordijski savez zelene levice deo je druge grupe zajedno sa Partijom evropske levice, jednom animalističkom partijom i partijom Sada ljudi. Potonja organizacija, koju je osnovala Nepokorena Francuska, načinila je „zeleno pravilo“ jednom od glavnih osa svog programa. Različite zelene partije u koaliciji su sa desnicom, ali i sa levicom. To je slučaj sa Partijom zelenih u Poljskoj, koja je partner tamošnjem desnom centru, dok su Zeleni u Portugaliji u savezu sa komunistima. (…)
