Mišlen ima tri kategorije ocena. U žargonu karakterističnom za taj vodič, restoran sa jednom zvezdicom pruža „odlična jela u svojoj kategoriji“, i to je „lepa pauza na vašem putu“. Ustanova sa dve zvezdice je mesto gde se očekuju „odlična jela“ koja „zaslužuju da siđete sa auto-puta“. Konačno, restoran sa tri zvezdice nudi „najfinije obroke“ i „vredi pređenog puta“: „U takvom restoranu se uvek dobro jede, ponekad i veličanstveno. Vina su lepa, usluga besprekorna, atmosfera elegantna.“
Stvorena je cela mitologija oko sistema ocenjivanja. Kao prvo, način provere restorana obavijen je velom tajni. Pored toga što se ne zna tačan broj inspektora koji rade za vodič, oni se upinju da se ne otkriju osoblju restorana i uredno plaćaju svoj račun na kraju obroka (za razliku od drugih kritičara koji često večeraju besplatno ako se prethodno predstave upravi).
Pored legendarne diskrecije, postoji još jedan važan element Mišlenovog mita: nemanje finansijske koristi. Ova nadaleko poznata osobina posledica je toga što su bile zabranjene sve reklame tokom 95 godina (za razliku od drugih gastronomskih vodiča). Taj stav, moguć zahvaljujući finansiranju od strane kompanije Mišlen, sačuvao je ovaj vodič od svake sumnje da je u sukobu interesa (finansijskom, barem). Zaštićen od mogućnosti da ukalja svoju čast iz komercijalnih razloga, Mišlenov vodič zauzeo je ulogu simboličnog stuba francuske gastronomije (čak i pošto je opala prodaja vodiča, a ocene i komentari na internetu postali popularni).
Treći sastojak Mišlenove aure je što se vodič predstavlja kao bezvremen — već dugo postoji, izlazi uvek u istom periodu (promocija publikacije je godišnji ritual) i veoma je konzervativan (korice su uvek crvene, prelom i dizajn vrlo malo variraju). Konačno, vodič odaje utisak ozbiljnosti i pouzdanosti jer se vezuje za porodično industrijsko preduzeće ovenčano velikim ugledom.
Četvrti činilac Mišlenovog mita je proizvod prethodna tri: ustoličenje vrhunskih kuvara, dodatno začinjeno (…)
