Prerano je da bi se reklo hoće li se kampus Univerziteta Fudan iz Šangaja uskoro preseliti na jug Budimpešte, kako priželjkuje vlada Viktora Orbana. Međutim, opština devetog okruga uz podršku zelenog gradonačelnika glavnog grada Mađarske Gergeja Karačonja već je imenovala ulice koje će voditi do budućeg gradilišta: „put dalaj-lame“, „ulica ujgurskih mučenika“ ili čak „ulica slobodnog Hongkonga“. U Pragu, gradonačelnik Zdenjek Hrib, lekar i član Piratske partije, takođe tera kontru prokineskoj diplomatiji socijaldemokratskog predsednika Miloša Zemana. Nedugo nakon što je izabran, 2018. godine, raskinuo je status bratskog grada sa Pekingom, pod izgovorom da je sporazum o bratimljenju sadržao pomen „jedinstvene Kine“, i zbratimio je Prag sa Tajpejom, glavnim gradom Tajvana, u kom je završio deo studija. U Bratislavi je slovački arhitekta i muzičar Matuš Valo osvojio gradsku vlast na krilima građanskog pokreta protiv korupcije.
Ova trojica gradonačelnika, svi tek u petoj deceniji života i svi izabrani između 2018. i 2019. godine, veoma intenzivno se bave ekološkim pitanjima pod pritiskom društvenih pokreta. Praške gradske vlasti usvojile su plan o smanjenju emisija ugljen-dioksida za 45% u periodu 2010—2030. Što se tiče Karačonja, on je odmah nakon što je izabran proglasio klimatsko vanredno stanje i blokirao velike urbane projekte, kao što je izgradnja muzejskog kompleksa u Gradskoj šumi, velikoj zelenoj površini u centru Budimpešte. Iako je pandemija kovida-19 zaustavila „airbnb-zaciju“ protiv koje su nove gradske vlasti namerile da se bore, pad prihoda od turizma takođe se odrazio na njihove budžete.
Zajedno sa Rafalom Tržaškovskim, liberalnim gradskim većnikom iz Varšave, ova tri glavna grada Centralne Evrope potpisala su u decembru 2019. godine „pakt slobodnih gradova“ — transpartijski savez progresivnih i proevropskih ostrva, u kom se obavezuju da će se baviti pitanjima klimatskih promena i odbrane demokratskih vrednosti. „Prenoseći glasove onih koji se ne (…)
