Prošlo je već mesec dana otkako je objavljen prvi tekst o položaju vijetnamskih radnika angažovanih na gradilištu fabrike Linglong u Zrenjaninu. Tek nakon što su organizacije civilnog društva i aktivističke grupe obišle sporno gradilište i smeštaj ovih radnika kojima je ograničena sloboda kretanja i oduzeti su im pasoši, a televizijske ekipe snimcima ispratile te neverovatne scene, do javnosti su došle informacije da je u pitanju potencijalna trgovina ljudima u cilju radne eksploatacije, što je prouzrokovalo burne reakcije.
Tih mesec dana saznanja o položaju radnika angažovanih na gradilištu Linglonga, očito nije bilo dovoljno vremena da institucije adekvatno reaguju, iako je situacija alarmantna. I pored velikog pritiska javnosti, situacija u kojoj radnici iz Vijetnama žive i rade nije rešena, niti deluje da će biti rešena, a ovu krizu su zatrpale neke druge krize kojih je u ovoj predizbornoj kampanji u Srbiji sve više.
Srbija je propustila da zaštiti sopstveni pravni poredak i međunarodne konvencije na koje se obavezala, a još uvek je potpuno nejasno šta će sa radnicima iz Vijetnama biti — da li će im pasoši ponovo biti oduzeti, da li će trpeti sankcije zbog toga što su razgovarali sa medijima? Za to vreme predsednik Srbije šalje jasnu poruku — investitora nećemo oterati.
Linglong, projekat od značaja
Kineska kompanija Linglong za Srbiju postaje važna 2018. godine kada se aktuelni predsednik Republike Srbije u Pekingu dogovara o izgradnji i otvaranju „najveće fabrike u Srbiji“ od preko pola miliona kvadratnih metara. Već sledeće godine je pompezno postavljen i kamen temeljac ove fabrike uz prisustvo najviših državnih zvaničnika, a projekat proglašen projektom od značaja za Republiku Srbiju.
Iako je od potpisivanja memoranduma o saradnji između Srbije i kineske kompanije Linglong i dolaska ovog investitora u Zrenjanin prošlo nešto manje od godinu dana, javnost je na „najveću greenfield“ investiciju obratila pažnju otpočinjanjem radova na izgradnji fabrike i saznanjima o visini državnih subvencija.
Prve reakcije na Linglong ticale su se izdavanja spornih građevinskih dozvola za izgradnju fabrike, odnosno objekata koji su planirani u fabričkom kompleksu, koje su izdavane bez prethodno urađene jedinstvene „Studije o proceni uticaja na životnu sredinu“. Ovaj proces pratile su brojne kontroverze, smanjenje transparentnosti i mogućnosti građanske participacije u procesu odlučivanja ali i faktičko blokiranje pravnih mehanizama Republike Srbije jer su svi prigovori građana i stručnih organizacija odbacivani kao neosnovani, a građevinske dozvole izdavane, kako navode stručne organizacije, suprotno važećim pravnim propisima.
Krajnji rezultat je neverovatan — Republika Srbija je kompaniji Linglong poklonila skoro 100 hektara obradivog zemljišta, obavezujući se pritom da sve eventualne nerešene imovinsko-pravne odnose na toj teritoriji rešava o svom, odnosno o trošku javnog budžeta, a investiciju sa potencijalno ogromnim uticajem na uništavanje životne sredine je dodatno subvencionisala sa preko 70 miliona evra. Tom spisku treba dodati i činjenicu da fabriku grade radnici koji su došli iz Vijetnama, koji su smešteni u neuslovnim barakama sa dva kupatila na skoro 500 radnika, bez čiste i tople vode, kojima su oduzeti pasoši i koji trpe finansijske kazne.
Stvarna cena stvaranja dobre poslovne klime
Vlast u Srbiji godinama ističe stvaranje dobre poslovne klime kao jedan od svojih najvećih uspeha i strateških ciljeva, jer je na osnovu politike privlačenja direktnih stranih investicija otvoreno na desetine fabrika širom zemlje. Ono što se (…)
