Ne kreću se vetrenjače, nego vetar. Ova izjava Edgara Forea primenjiva je i na savremene elektrovetrenjače. A kako vetar duva, tako se u politici menjaju dresovi. Više istaknutih zelenih svojevremeno je prošlo kroz brojne transfere. „Republika u pokretu“ (LRM) unapredila je bivše ekologe Paskala Konfana i Barbaru Pompili na ministarske pozicije. Potonja je podržavala vlade Manuela Valsa i Bernara Kazneva kao deo efemerne Ekološke partije. Predsednik ove u parlamentu prezastupljene grupice Fransoa de Riži bio je pre toga deo Ekološke generacije i Zelenih, onda predsednik Narodne skupštine, a potom i ministar sadašnje vladajuće partije, za vreme Makronovog prvog mandata. On sada brani nuklearnu energiju i genetski modifikovane organizme (GMO). Žan-Lik Benamija bio je član, redom, Prijatelja Zemlje, Ujedinjene socijalističke partije, komunističkih samoupravnih komiteta, Zelenih, Modema i, naposletku, Demokratskog fronta. Antoan Vehter, kandidat Zelenih na predsedničkim izborima 1988. godine, bio je u savezu sa Ekološkom generacijom, Zelenima, Socijalističkom partijom i Republikancima. Ozlovoljen porazom na predizborima Zelenih, Nikola Ilo glasao je 2012. godine za Žan-Lika Melanšona, da bi 2017. postao Makronov ministar.
