„FAKE NEWS“?
The New York Times (23. novembar) priznao je da beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko možda nije jedini odgovoran za dolazak migranata na poljsku granicu, suprotno tvrdnjama liberalne štampe i samog Timesa.
Beloruske vlasti svakako su doprinele raspirivanju krize, nudeći hiljadama Iračana lako dostupne turističke vize i olakšavajući im pristup poljskoj granici. Ipak, društvene mreže, posebno Fejsbuk, takođe su pružile vitalnu pomoć Lukašenku, time što su na jedan neočekivan način podstakle nadu i iluzije žrtava internet profitera i prevaranata. Jedni su u pokušaju da se obogate migrantima obećavali da će ih prokrijumčariti preko granice u zamenu za visoku svotu novca; drugi su, naizgled, uživali u pažnji koju su dobili kao „influenseri“ za razmenu informacija; treći su, izgleda, bili motivisani istinskom željom da pomognu ljudima u nevolji. Nema dokaza koji bi ukazali na to da je ovo bila koordinirana Lukašenkova kampanja koja je za cilj imala da migrante putem društvenih mreža opskrbi lažnim informacijama.
VIRUS OTPORA
Pozivajući se na „pogoršanje zdravstvene situacije u kontinentalnoj Francuskoj“, predsednička palata je u poslednjem trenutku otkazala putovanje predsednika Emanuela Makrona u glavni grad Malija, Bamako. Medijski portal Maliweb.net (18. decembar) nudi drugačije objašnjenje.
Poteškoće u dogovoru oko konsenzualnog formata između dve prestonice opravdale bi (…) otkazivanje putovanja francuskog predsednika. (…) Pariz je strahovao da bi prolazak Makrona od aerodroma u Bamaku do [predsedničke] palate u Kulubi izazvao demonstracije organizacija civilnog društva neprijateljski raspoloženih spram prisustva francuske vojske u Maliju. Lider pokreta Jerevolo („Stojeći na bedemima“), Adama Dijara, poznatiji kao Ben le Servo, već je ranije u kratkom videu postavljenom na društvene mreže najavio da će njegova organizacija demonstrirati protiv Makronovog dolaska u Bamako.
