Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

BLAGO ZAOŠTRAVANJE BORBE PROTIV SVAKODNEVNOG I UPORNOG SEKSIZMA

Japanke više ne žele da ćute

Trijumf Liberalno-demokratske partije na parlamentarnim izborima u Japanu u oktobru 2021. godine označio je i poraz feminizma, budući da je izvestan broj poslanica ostao bez svojih mandata. Pa opet, zahvaljujući globalnom #MeToo pokretu, glasovi su počeli da se dižu, a sa njima da nastaju i pokreti. Međutim, ni jedni ni drugi još uvek nisu uspeli da probiju u zabran korporacija i državnih institucija

Po prvi put od kako je usvojen 2018. godine, zakon „za promociju zajedničkog učešća muškaraca i žena u domenu politike“ – kako glasi njegovo puno ime – bio je na snazi za vreme parlamentarnih izbora. Pa ipak, rezultati glasanja 31. februara 2021. godine, doveli su do pada zastupljenosti žena u japanskom parlamentu: samo 45 od 465 mandata pripalo je poslanicama, spram 47 četiri godine ranije. Japan je tako potonuo na 164. mesto (od 190 država) lestvice koja meri rodnu ravnopravnost u politici. Japanske feministkinje zahtevale su da se u zakon unese obaveza za postizanjem „jednake raspodeljenosti kandidatura muškarcima i ženama“. Međutim, naišle su na žestok otpor desničarskih parlamentaraca. a usvojena verzija zakona ograničila se na zahtev partijama da „načine sve moguće napore“ u smeru ispunjavanja tog cilja. Na poslednjim izborima, na listi vladajuće Liberaldemokratske partije (LDP) bilo je 9,7% žena, dok se glavna snaga opozicije, Demokratska ustavna partija (DUP, levi centar), pokazala samo za trunku odvažnijom sa 18,4%. Jedino su se Komunistička (35,4%) i Socijaldemokratska partija (60%) pokazale kao dobri đaci, mada je lista druge od ove dve partije imala samo devet osoba. Znači li to da je uticaj feminizma zanemariv? Iako je njihov rad težak, u društvu se poslednjih godina osećaju izvesne promene. To je pokazalo i otvaranje prve feminističke biblioteke u Tokiju u januaru 2021. godine. Nju je pokrenula osnivačica izdavačke kuće Etc. Books Matsuo Akiko. Zajedno sa spisateljicom Kitaharom Minori, ona je osnovala pokret #MeToo #WithYou i pozvala na proteste protiv oslobađajućih presuda za potvrđene počinioce seksualnog nasilja u četiri sudska postupka okončana u martu 2019. godine. Regionalni sud u Nagoji tada je oslobodio oca koji je svoju tada trinaestogodišnju ćerku šest godina primoravao na seksualne odnose, uz obrazloženje „[da postoji] sumnja da ona nije bila u stanju da odvrati njegove poteze“. Istu odluku doneo je i sud u Šizuoki u slučaju oca koji je optužen da je silovao svoju dvanaestogodišnju ćerku. Sud je odluku obrazložio nekoherentnošću iskaza žrtve. U Fukuoki je oslobođen menadžer optužen da je silovao zaposlenu koju je prethodno napio – što znači da je sud utvrdio „nemogućnost odbrane“ – pod obrazloženjem da sam počinitelj nije bio u svesnom stanju. Naposletku, ponovo na sudu u Šizuoki, čovek koji je pretukao i silovao ženu oslobođen je uz obrazloženje da on nije mogao da tumači njenu ukočenost kao uskraćivanje pristanka. Prva tri optužena ipak su osuđena u žalbenim postupcima na višim sudovima, ali tek u nakon što su izbile pomenute demonstracije.

Borba se vodi već decenijama

U međuvremenu, ovi protesni skupovi, poznati pod imenom „Flower Demo“, postali su govornice za žrtve silovanja i incesta. Oni se redovno održavaju, svakog jedanaestog dana u mesecu. Kako objašnjava Kitahara Minori, „zahvaljujući sloganu ’WithYou’, konačno smo postali spremni da ih saslušamo i da im verujemo. Pre njega nam je nedostao sigurni prostor na kome možemo da razgovaramo. Sada imamo mesto na kome svako može da ispriča svoju priču, ali i da izrazi solidarnost, koja je, okrutno, ono što žrtvama najčešće nedostaje.“ Feministkinje i njihove akcije zaslužne su za smanjenje tolerancije prema seksualnom i porodičnom nasilju, mada se ta borba vodi već decenijama. To je sociološkinja Ueno Šizuko pokazala u svojoj knjizi Ideologija za preživljavanje. u kojoj sumira debate o borbi protiv nekažnjivosti nasilja. Feministički pokret takođe se bori protiv diskriminacije i mizoginije, na prvom mestu preko veb sajta Asocijacije za osudu seksističkih izjava guvernera Išihare i njihovo uklanjanje iz javnog prostora, osnovanog 1999. godine, koji rangira i „nagrađuje“ seksističke izjave državnih funkcionera i funkcionerki. Prošle godine prvo mesto podelili su Sugita Mio i Mori Joširo. Mio je poslanica LDP-a, koja često u javnost izlazi sa antifeminističkim i anti-LGBTQ (lezbejke, gejevi, biseksualci, trans i queer) provokacijama. U septembru 2020. godine izjavila je u pokušaju da opravda presude u četiri procesa iz marta 2019. godine da „mnogo lažu o seksualnom nasilju “. S druge strane, Mori, predsednik organizacionog komiteta Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Tokiju (Tocog), izneo je 3. februara 2021. godine niz izjava na račun „brbljivih žena na sastancima “ zbog kojih oni traju predugo. Ti komentari izazvali su burne reakcije kako u inostranstvu, tako i u Japanu. Narednog dana pokrenuta je peticija sa zahtevom da on bude (...)

Obim celog teksta : 2 246 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Kristin Levi

je istraživačica na Centru za istočnoazijske civilizacije (CRCAO).
PREVOD: Pavle Ilić

Podeli ovaj tekst