Veći deo Čilea je 19. decembra uveče osetio olakšanje. Ono se naravno osetilo u štabovima levice, ali je kružilo i po domovima i na društvenim mrežama, povezujući stotine hiljada građanki i građana. Predvođena Hoseom Antoniom Kastom, reakcionarna i neoliberalna krajnja desnica, nostalgična za diktaturom (1973—1989), pretila je da preuzme izvršnu vlast u drugom krugu predsedničkih izbora. Ali je poražena od levičarske koalicije Apruebo Dignidad („Podržavam dostojanstvo“), saveza sklopljenog između Komunističke partije (KP), Širokog fronta (Frente Amplio, FA) i regionalnih ekoloških aktivista, sa Gabrijelom Borićem na čelu. Kompaktna masa ljudi raduje se na ulicama Santjaga i mnogih drugih gradova širom zemlje. Narodna fešta, borbene pesme, anđeoska lica, koncerti automobilskih sirena traju do kasno u noć. Nekadašnja laboratorija neoliberalizma upravo je skrenula ulevo.
Isprva nije delovalo da će bitka biti dobijena i bilo je mnogo neodlučnih. U prvom krugu, 53% biračkog tela nije izašlo na izbore. To potvrđuje osnovni trend koji se uočava od početka demokratske tranzicije 1990, a posebno od ukidanja obaveznog glasanja 2012. godine — trend masovnog uzdržavanja i rastućeg razočaranja demokratizacijom koju su obeležili neoliberalni kontinuitet i raznovrsno autoritarno nasleđe. Između dva kruga glasanja, Borićev predizborni tim se trudio da izađe iz prestoničkih četvrti naseljenih srednjom klasom, koja čini njegovu društvenu bazu, da putuje do udaljenih teritorija, od severa ka jugu, kao i u ruralna i siromašna područja. Radilo se o mobilisanju apstinenata i osvajanju teritorija tamo gde je Kast postigao odlične rezultate. Pun pogodak: izlaznost je skočila na skoro 56% u drugom krugu, dok je Čile prvi put prešao cenzus od osam miliona birača. Borić pobeđuje sa više od deset poena prednosti u odnosu na svog protivnika.
Sećanje na Salvadora Aljendea
U spletu okolnosti koji će ga dovesti na vlast, odlučujuću ulogu odigrala je takođe tridesetpetogodišnja Izkija Sičes. Kao predsednica Lekarskog kolegijuma tokom pandemije, poreklom sa severa zemlje (Arika) i poznata po svom protivljenju aktuelnom predsedniku Sebastijanu Pinjeri u zdravstvenim pitanjima, ona je uspela da revitalizuje kampanju. Prvi izborni podaci pokazuju da su žene, radnički sektor i omladina bili motor pobede i da su znatno doprineli razlici od skoro milion glasova između dva kandidata. U siromašnim zapadnim opštinama Santjaga, levica ima veoma visoke rezultate, ponekad i preko 70%. Procene pokazuju da je 68% žena mlađih od 30 godina glasalo za Borića, dok je Kast osvojio ljude starije od 70 godina.
U prvom krugu, ultrakonzervativni 55-godišnji advokat, katolik i otac devetoro dece, napravio je iznenađenje izbijanjem na prvo mesto sa 28% glasova, ispred Borića (23%). Neki su ipak maštali da vide kako ovaj drugi lako pobeđuje, zato što je tokom deset godina prešao neobičnu putanju. Potekao je iz nezavisne levice 2000-ih, a onda 2011. godine predvodio Savez studenata Univerziteta u Čileu (Fech) tokom velikih protesta omladine za „besplatno, javno i kvalitetno“ obrazovanje. da bi 2013. godine bio izabran za narodnog poslanika kao nezavisni kandidat, bez podrške ijedne stranke. Vanredno postignuće u čileanskom izbornom sistemu, koji favorizuje koalicije centrističkih partija na štetu nezavisnih kandidata. Kasnije je reizabran zajedno sa drugim liderima studentskih borbi, poput Kamile Vajeho (članice Komunističke partije) ili Đorđa Džeksona, koji mu je od tada desna ruka. Sa njim je 2017. godine osnovao FA, kritički pozicioniran između istorijske komunističke levice (koja referiše na Kastra i Bolivara) i tradicionalnih partija starog Konsertasiona (koalicije između Socijalističke partije i Hrišćanske demokratije, na vlasti od 1990. do 2010. godine), dosadašnjeg vodećeg bloka, omraženog zbog vladavine verne neoliberalizmu.
Ova institucionalna „nova levica“, poznata kao frenteamplista, teži da bude reformistička i postneoliberalna, daleko od etikete „radikalne levice“ koju joj međunarodna štampa lenjo pripisuje ili optužbi za komunizam od strane mejnstrim čileanskih medija. Pobedom na unutarkoalicionim izborima protiv veoma popularnog (i jasnije određenog na levici) predsednika opštine Rekoleta, komuniste Danijela Haduea, Borić i FA su se uverili da je njihova taktika urodila plodom. U okviru njegovog predsedničkog programa nalazimo novu fiskalnu politiku koja, između ostalog, namerava da oporezuje veliko bogatstvo i velike kompanije kako bi podržala društvene reforme. Reforme obuhvataju javno zdravlje, finansiranje obrazovanja, vraćanje penzionog sistema (privatizovanog od generala Augusta Pinočea) u ruke javnih činilaca, legalizaciju abortusa i politiku koja štiti prava žena i seksualnih manjina. Ovome se dodaje i potraga za zelenijim ekonomskim modelom i pregovori o novim osnovnim pravima za zajednice naroda Mapuče.
Platforma je uspela da se ujedini i daleko izvan Apruebo Dignidada. Ali spektakularno povećanje izlaznosti u drugom krugu — posebno u urbanim centrima i u regionima koji su bili poprilično neprijateljski raspoloženi prema levici tokom prvog kruga (npr. Antofagasta) — rezultat je pre svega reakcije na pojavu ekstremne desnice, čije su skupove (…)
