Nekoliko kilometara jugozapadno od grada Kirkuka, unutar vojne baze u kojoj je stacionirana 5. divizija iračke federalne policije, kolona vozila stoji parkirana s mitraljezima uperenim u nebo. Šezdesetdevetogodišnji general Hajder Jusef sprema se za pokret. Dok mirno sedi u bašti svoje tvrđave-baze, deluje sasvim spokojno. To je barem slika koju bi želeo da projektuje, s ponosom evocirajući ne tako davne uspehe svojih trupa protiv „prežitaka“ Islamske države (ISIL, poznat i po arapskom akronimu „Daeš“). Kao šef bezbednosnih operacija u pokrajini Kirkuk, ne priča previše o gubicima koje su proteklih meseci njegove trupe pretrpele.
Perimetar koji sa svojim konvojem treba da pređe, međutim, izuzetno je opasan. Nalazimo se u zapadnom delu teritorije koja je danas u Iraku poznata kao novi „trougao smrti“. Tokom 2000-ih, ovaj se termin odnosio na uporište sunitskih pobunjenika severno i zapadno od Bagdada, posebno u gradovima Faludža, Tikrit, Ramadi i Bakuba; danas se odnosi na oblast duboke nestabilnosti koja je u poslednjih nekoliko godina zahvatila tri provincije: na severu Kirkuk, na jugoistoku Dijalu i na jugozapadu Saladin. Na tom prostoru grupe muškaraca, koji tvrde da pripadaju ISIL-u, svakodnevno, gotovo po pravilu noću, napadaju položaje iračkih snaga bezbednosti, civile i naftnu i elektroenergetsku infrastrukturu.
Ova strategija unošenja nemira poprimila je novu dimenziju od početka 2021. godine. „Od 995 napada zabeleženih na nacionalnom nivou između 1. januara i 20. oktobra 2021. godine, 655 se dogodilo u trouglu Kirkuk—Saladin—Dijala“, navodi francusko-irački politikolog Ardi Med. „Čini se da je ISIL sada u stanju da zauzme i čitav grad. Pred nama je nova faza, sa ciljanih napada prelazi se na teritorijalnu kontrolu.“
Iako je 2017. godine zvanično pretrpeo poraz u Iraku, ISIL se momentalno prilagodio postteritorijalnoj situaciji, napustio velike gradove i povukao se u teško dostupna ruralna područja. Ovo preraspoređivanje olakšao je bezbednosni vakuum na teritorijama oko kojih se vodi spor između iračke države i Kurdistanske regionalne vlade (KRG), osnovane u Erbilu. Na ovaj pojas zemlje od nekih četrdesetak kvadratnih kilometara, iz kojeg su se u septembru 2017. godine pod pritiskom Bagdada kurdske snage povukle. istovremeno je stiglo nekoliko militarizovanih iračkih aktera — na prvom mestu šiitske milicije koje pripadaju Jedinicama narodne mobilizacije (Ašd el Šab). Međutim, u odsustvu političkog sporazuma između Erbila i Bagdada, nijedna od ovih snaga nije u poziciji da nametne svoju vlast nad tim područjem. Ova konfuzija omogućila je ISIL-u da se restrukturira, olakšavši kretanje njihovih kadrova i boraca unutar pojasa koji se proteže od sirijske do iranske granice.
Duž Puta 24, koji se proteže na jugozapad prema Tikritu, nižu se kasarna za kasarnom. Teško je poverovati da u ovom ultramilitarizovanom ruralnom području vlada nesigurnost. Pa ipak, upravo je ovde, u noći između 4. i 5. septembra prošle godine, ISIL izvršio napad nesvakidašnjeg intenziteta, ubivši iz zasede trinaest pripadnika federalne policije.
Pored puteva prostire se panorama pustoši
Planinski venac Hamrin — koji predstavlja južnu granicu spornih teritorija — nazire se na horizontu. „Odatle potiče veliki deo naših problema“, oštar je pukovnik Basam Kazem. Pričljiviji od generala Jusefa, i vidno pogođen nedavnim ljudskim gubicima, ovaj policijski službenik govori o „utočištu“ za borce ISIL-a i ne okleva da tu oblast označi kao „najopasniju u Iraku“. U pitanju je istorijski nestabilan sektor koji je tokom 2000-ih već služio kao utočište Al Kaide.
Strmim i teško dostupnim područjem Hamrina prostire se velika mreža podzemnih prolaza i tunela, kopanih dugi niz godina usred prirodnih i veštačkih pećina. Iz ove operativne baze (…)
