Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ZAŠTO JE VLADAJUĆA PARTIJA ŽELELA PROMENU USTAVA BAŠ U OVOM TRENUTKU?

Referendumske računice u Srbiji

Referendum o izmeni Ustava samo je deo političke borbe koja se zahuktala u prethodnom periodu. O tekstualnim izmenama postoje različiti stavovi, ali deluje da se po pitanju partijskog uticaja na pravosuđe neće puno toga promeniti. Ipak, ključ leži u uzimanju u obzir političkog konteksta. Godine autoritarne vladavine vladajuće koalicije, različiti vidovi mobilizacije građana, ekološki protesti te predstojeći izbori na svim nivoima deo su kontinuirane borbe za demokratiju, a referendumsko glasanje je njen neizostavni deo

Referendum o Predlogu Akta o promeni Ustava Republike Srbije uvodi građane i građanke Srbije u politički burnu 2022. godinu. Iza pomalo zbunjujućeg pitanja „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije, da ili ne?“, zapravo se krio niz odredaba koje se odnose na pravosuđe, a kojima se menja način izbora sudija i tužilaca. Dva i po meseca kasnije, održaće se izbori na svim nivoima, što je dobrim delom uticalo na određivanje političkih aktera prema postavljenom pitanju. Referendumskom glasanju je prethodio dinamičan kraj godine obeležen ekološkim protestima, blokadama i još jednim fizičkim sukobom građana, policije i parapolicijskih snaga bliskih vladajućoj partiji.

Ipak, referendumska atmosfera bila je daleko od napete, što je neuobičajeno, iako se radi o krupnim promenama najvišeg pravnog akta, temelja funkcionisanja jednog društva i političkog sistema. Informisanost građana i građanki o temi bila je na izuzetno niskom nivou. dok provladini mediji referendum gotovo i da nisu spominjali u danima pre glasanja. Svega par nedelja pre 16. januara, Javni servis je počeo s organizacijom debata, iako se na izmenama Ustava radi već godinama. Vlast je izabrala specifičan trenutak za oblikovanje konačnog Predloga i njegovo stavljanje na referendumsko glasanje.

Zato je važno odgovoriti na pitanje zašto se baš u ovom trenutku organizovao referendum, kakva je društvena i politička atmosfera u momentu organizovanja glasanja, te šta je bio politički cilj organizatora. Pre toga, ukratko o samim promenama.

Mera nezavisnosti sudstva

Osnovna zamerka rešenjima iz 2006. tiče se preterane uloge zakonodavne vlasti prilikom izbora sudija i tužilaca. Već 2007. godine javile su se, iz pera Venecijanske komisije, kritike odredaba koje omogućavaju važnu ulogu Narodne skupštine u izboru sudija i tužilaca. Izmene bi formalno trebalo da omoguće nezavisnije pravosuđe, poveravajući izbor sudija i tužilaca Visokom savetu sudstva (VSS) i Visokom savetu tužilaštva (VST).

Prema Predlogu, VSS bi trebalo da bira sudije, i bio bi sastavljen od jedanaest članova: šest sudija koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda. VST, koji bi trebalo da bira glavne javne tužioce i javne tužioce, takođe bi bio sastavljen od jedanaest članova: pet javnih tužilaca koje biraju tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Prema zagovornicima izmena, iako se Ustav menja u autoritarnom kontekstu, promene će ostati i biće u budućnosti osnova za izgradnju nezavisnog sudstva i vladavine prava — izmene su manje loše u odnosu na postojeće stanje. A svaki pomak treba podržati. „Ipak, iako solidna (uz odgovarajuću zakonsku razradu), rešenja iz važećeg Ustava nisu savršena da bi se olako propustila šansa da se ’poprave’ onda kada je država već odlučila da promeni Ustav. Bilo bi to kao kad bi lekar odbio da operiše u boljoj operacionoj sali od one u kojoj radi, uz objašnjenje da ta sala nije najbolja moguća ili kad bi pilot odbio da leti avionom boljim od onog kojim pilotira jer nije raketa“. istakla je Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija Srbije.

Uz to, izmene su deo mnogo šireg i važnijeg procesa evropskih integracija, pa ih, bez obzira na to ko proces vodi i kakva je njihova politika u proteklih deset godina bila, treba podržati. Evropski put Srbije nema alternativu, makar on bio prilično maglovit. Rečima Milana Antonijevića, „svako odlaganje bi značilo katastrofu za EU integracije i protraćene još mnoge godine naših života“. Utoliko, same izmene ovde imaju instrumentalnu vrednost, jer doprinose napretku u evropskom putu, što je zapravo osnovni cilj. Iz vladajuće koalicije se često mogao čuti ovaj argument.

Kritičari izmena imali su različite argumente. Jedni smatraju da se izmenama otvara mogućnost sudokratije. Sudije koji biraju sami sebe mogu preuzeti političku moć i postati politički neodgovorna grana vlasti koja će menjati faktičko stanje po svojoj volji. Građani neće moći, preko svojih legitimnih predstavnika u Skupštini, da kontrolišu sudije i tužioce, čime se sudska vlast otuđuje i postaje rezervisani domen. „’Izbacivanje’ Skupštine [iz procesa izbora sudija i tužilaca, prim. aut.] se kudi kao otuđenje pravosuđa od građana i njihove kontrole jer ostaje da pravosuđe samo sebe bira, samo sebi odgovara, a poseduje ogromnu vlast poput države u državi“, naveo je profesor Slobodan Orlović. Zbog toga je bolje zadržati odredbe iz 2006. godine.

Dijametralno suprotna linija kritike dolazi od eksperata i ekspertkinja koji smatraju da će politički uticaj na sudstvo, i pored izmena, opstati. Izmene jesu neophodne, ali predložena rešenja nisu zadovoljavajuća. Vladajuća partija je prilično vešto napravila tekstualne izmene, tako da u načelu dobije zeleno svetlo Venecijanske komisije, iako su pojedine odredbe i dalje sporne. I to upravo one koje (...)

Obim celog teksta : 2 492 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Luka Petrović

je doktorand i asistent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Ilustracija: ZORAN SVILAR – „Referendum“

Podeli ovaj tekst