Kako ubediti ljude? Kako navesti neglasače, suzdržane i obeshrabrene da svoj glas daju nekoj levoj partiji? Naravno, uz pomoć mera predloženih u programu, ali kako navesti ljude da ih saslušaju i kako ih načiniti razumljivima? Šta treba istaći u prvi plan, koje vrednosti valja promovisati? Ukratko, kako efikasno iskoristiti sredstva informisanja da bi se levica načinila privlačnom? Ovim pitanjima posvećeni su mnogi sastanci, tribine i televizijske debate, a svi vrlo dobro znamo da odgovor nije jednostavan.
Naslušali smo se kritika o tome da je „softver levice“ zastareo, da više ne možemo da razmišljamo kao nekada, da su se stvari promenile i da moramo da se prilagodimo, itd. Sve to i da ne pomenemo sve izdaje. Još gore, često se priča da su levica i desnica u principu jedno te isto. Navodno danas imamo drugačiji problem i, ako se malo odmaknemo i pogledamo situaciju iz druge perspektive, videćemo da je podela na levicu i desnicu imala smisla, ali u prošlosti. To je, relativno provokativno, ustvrdio i predsednički kandidat Nepokorene Francuske Žan-Lik Melanšon, nakon što mu je izvesni novinar skrenuo pažnju da se termin „levica“ nijednom ne pominje u njegovom programu „Zajednička budućnost“: „Nebitno je da li me vidite kao levičara ili desničara“, tim pre što je ono što se uvreženo naziva levicom ukaljano sopstvenim „lažima“ („Face à BFM“, 25. novembar 2021). Ovo, međutim, Melanšona nije sprečilo da se u drugim situacijama izjasni kao deo levice. Levice koju mnogi pokušavaju da prizovu, i čiji identitet žele da ponovo osmisle uz svest da, ne, ništa se nije suštinski promenilo, jer je pitanje društvene nejednakosti još uvek centralno.
Međutim levica se tim pitanjem bavi na dosta loš način, stavljajući naglasak na potrebu za „iskorenjivanjem siromaštva“ (Janik Žado ispred Ekološke Evrope — Zelenih, govor od 28. septembra 2021; Melanšon, emisija „Face à BFM“, 25. novembar 2021, itd.). U srži ovog predloga više se ne zalazi zahtev za društvenom pravdom, niti za društvenom transformacijom, već — a to nije ista stvar — osuda nepravde koja se čini „najugroženijima“. Za ovaj novi pristup karakteristično je podsećanje javnosti na radnike i radnice na „prvoj liniji fronta (…), te žene koje ustaju u zoru i vraćaju se kući u sumrak“ za „800 evra mesečno“ (Olivije For, prvi sekretar Socijalističke partije, „Questions politiques“, France Inter, 25. oktobar 2021). Ovakav diskurs jeste poentan, apeluje na emocije i budi bes. „Sve je više siromašnih, ljudi su gladni, smrzavaju se, nemaju struju, nemaju vodu“ (Melanšon, „Les 4 (…)
