Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

RIVALSTVO IZMEĐU VELIKIH SILA SE VRAĆA U SREDIŠTE AMERIČKOG STRATEŠKOGOPREDELJENJA

Američka prevlast dovedena u pitanje

Šest meseci nakon pada Kabula i poraza Zapada u Avganistanu, Sjedinjene Države se osećaju prinuđenim da prihvate izazov svog strateškog rivala Rusije, koja je svakako vojno moćna, ali u njihovim očima manje prioritetna od Kine. Dešavanja u Ukrajini, međutim, pružaju im priliku da iza sebe okupe uplašene evropske saveznike

Nedavni razvoj američke spoljne politike izgleda toliko paradoksalno da su mnogi komentatori izgubili orijentaciju. S jedne strane, brzopleto i neuredno povlačenje američkih trupa iz Avganistana podstiče sumnju da je velika sila u opadanju, te više ne okleva da napusti svoj međunarodni angažman. S druge strane, čini se da njihov razmetljiv odgovor na ruske planove u Ukrajini ukazuje na prekaljenost i na povratak ambicioznoj intervencionističkoj politici. Međutim, koliko god ova dva atributa američke spoljne politike delovala kontradiktorno, oni ilustruju jednu te istu strategiju, usmerenu na vraćanje zemlji statusa vodeće svetske supersile.

Očuvanje ovog statusa prevashodni je cilj američkih lidera još od kraja Hladnog rata, tačnije od 1992. godine, kada je ministarstvo odbrane iznelo svoje strateške ciljeve u postsovjetskoj eri. Oslobođen pretnje vojnog sukoba sa svojim najvećim neprijateljem, Pentagon je najavio da će njegova strategija od sada biti da „spreči pojavu novog potencijalnog suparnika na svetskoj sceni “. Njihovi stratezi nisu krili da to znači konsolidaciju ogromne nadmoći američkih vojnih snaga i održavanje čvrste mreže poverljivih saveznika.

Na prvi pogled, zadatak nije delovao nedostižno. Sjedinjene Države su lako slomile sovjetski tip vojske Sadama Huseina u Zalivskom ratu 1990/91. godine, i nijedna druga zemlja u to doba nije se činila dovoljno jakom da se odupre američkoj dominaciji. Na prelazu u novi vek, međutim, u Beloj kući se pojavila određena zabrinutost zbog kineske vojne modernizacije, s jedne, i iskazane namere Vladimira Putina da obnovi svoje oružane snage, s druge strane. Kada je predsednik Džordž V. Buš preuzeo dužnost početkom 2001. godine, zvaničnici nacionalne bezbednosti su se obavezali da se ovim novim pretnjama suprotstave povećanim ulaganjem u vojsku i jačanjem veza svoje zemlje sa ključnim saveznicima u Evropi i Aziji.

Tek što je ova politika počela da se oblikuje, Sjedinjene Države su se našle na meti terorističkih napada 11. septembra. Pažnja Pentagona je preko noći preusmerena sa takmičenja sa Kinom i Rusijom na protivterorističke operacije na Bliskom istoku. U skladu sa načelima „globalnog rata protiv terorizma“ koji je pokrenuo predsednik Buš, američke snage su rekonfigurisane za borbu „niskog intenziteta“ u udaljenim oblastima. Invazija na Irak 2003. godine označila je kratak povratak tradicionalnom vojnom sukobu sa teško opremljenom neprijateljskom državom, ali je, nakon sloma Huseinovog režima, ova bivša arapska regionalna sila postala poprište dugotrajnog rata protiv pobunjenika.

„Veća ubitačnost“

Dok se američka vojska borila sa terorističkim grupama, Rusija i Kina su udvostručile napore da uvećaju svoje vojne kapacitete. Sa iskustvom iz zalivskih ratova 1990. i 2003. godine, opremile su se vođenim projektilima visoke preciznosti i drugim sofisticiranim oružjem koje se pokazalo efikasnim u Iraku, i time znatno smanjile razliku u tehnološkom napretku kojom su se Amerikanci do tada koristili. Peking je uspeo da osvoji bodove i na geopolitičkom planu širenjem svojih komercijalnih veza u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji.

Američki lideri su 2011. godine došli do zaključka da je opsesivni rat protiv terorizma — premda još uvek popularan u Kongresu i u javnosti — oslabio njihov status supersile. Na tajnom sastanku tog leta, administracija Baraka Obame odlučila je da se povuče i da veći strateški značaj dâ takmičenju sa Kinom nego ratu protiv terorizma. Američki predsednik je ovaj novi pristup, nazvan azijskim „stožerom“, (...)

Obim celog teksta : 1 770 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Majkl Kler

je profesor na Hempšir koledžu, Emerst (Masačusets). Autor je knjige All Hell Breaking Loose: The Pentagon’s Perspective on Climate Change, Metropolitan Books, Njujork, 2019.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst