Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

VALUTA KOJA TO BAŠ I NIJE

Hoćemo li uskoro kupovati hleb u bitkoinima?

„Kriptoaktiva“, „rudarstvo“, „blokčejn“: od svoje pojave 2009. godine, izgleda da je bitkoin uneo revoluciju u monetarna pitanja, čak i leksički. Novogovor, podjednako nerazumljiv i fascinantan, prati ovu inovaciju koja obećava da će valutu „osloboditi“ bilo kakve državne centralizacije. Tako se ponovo pojavljuje nada da će se svet promeniti zahvaljujući tehnologijama

Dugo svođene na kuriozitet, kriptovalute (kriptoaktiva ili čak digitalne valute) već se nekoliko godina pojavljuju na naslovnim stranama štampe, pa i one generalne. Sa dobrim razlogom. Cena jedne od najpoznatijih — bitkoina — učetvorostručila se između decembra 2020. i maja 2021. godine, da bi potom pala i izgubila više od trećine svoje vrednosti. U novembru 2021. godine, vratila se na istorijski maksimum vrednosti, a onda nekoliko puta devalvirala tokom zime. Razvoj cene bitkoina nalik je rolerkosteru, koji fascinira koliko i zabrinjava.

Nekoliko velikih imena iz Silicijumske doline i američkih finansija pomoglo je da se ova kriptovaluta legitimiše pred javnošću. U januaru 2021. godine, globalni gigant za upravljanje imovinom BlackRock dozvolio je da njegova dva fonda kupuju derivate na osnovu toga. U martu je platforma za plaćanje na mreži PayPal pokrenula uslugu za pretvaranje kriptoaktive — stečene preko platforme — u valutu po svom izboru za onlajn kupovinu. Dva meseca kasnije, investiciona banka Goldman Saks formira tim za kupovinu i prodaju bitkoina, nudeći svojim klijentima mogućnost da se klade na njegov kurs. Njihov konkurent, Morgan Stenli, upravo je najavio pokretanje triju investicionih fondova za kriptovalute za svoju bogatu klijentelu.

Čini se na prvi pogled da je bitkoin na putu da preuzme finansijski svet. Neki čak zamišljaju da će dostići rang vodeće rezerve vrednosti, na isti način kao i zlato. Međutim, bitkoin je i dalje daleko od statusa valute same po sebi, a plaćanje bageta u bitkoinima još uvek nije realnost. To je nesumnjivo dobra vest, imajući u vidu probleme koje pokreće njegov razvoj.

Bitkoin je rođen u svetlu globalne finansijske krize kasnih 2000-ih godina. Satoši Nakamoto (pseudonim) distribuirao je 31. oktobra 2008. godine jedan dokument uskom krugu entuzijasta kriptografije (tehnika zaštite poruka pomoću ključeva za šifrovanje), da bi ga potom objavio na internetu. Ova „Bela knjiga“ postavlja temelje sistemu elektronskih valuta, čija se posebnost sastoji u odsustvu centralizovanog izdavaoca, kao i bilo koje treće strane od poverenja, u validaciji razmene. Drugim rečima, dokument predlaže stvaranje valute, bitkoina, bez centralne banke i bez finansijskih posrednika, garantujući skoro potpunu anonimnost razmene.

„Poboljšana verzija zlata“

Da bi to uradio, bitkoin se oslanja na „blokčejn“: veliku globalnu, decentralizovanu i javnu knjigu svih transakcija u kriptovalutama. Blokovi su poput stranica koje snimaju do dve hiljade operacija. Valjanost stotina hiljada transakcija, koje se sprovode svakog dana, obezbeđena je jedinstvenim kriptografskim procesom, koji podrazumeva učešće računara iz celog sveta. Ovaj složeni proces bi se mogao sumirati predlogom da validacija svakog novog bloka prikačenog na lanac zahteva dokazivanje primene značajnog računarskog „napora“ — a samim tim i utrošak energije povezane sa potrošnjom računara potrebnih za operacije. Kada učesnik — koristimo termin „rudar“ da označimo ove pojedince i, češće, ove manje-više zvanične strukture koje okupljaju stotine računara — uspe, on dobija fiksnu količinu bitkoina. Dakle, novac se stvara kroz proces koji ga obezbeđuje.

Stoga nema finansijskih posrednika poput banaka koje bi garantovale integritet platnog sistema, ali ni centralne banke. Kreiranje novca je automatsko: svodi se na nadoknadu za „rudare“. Ovo je takođe ograničeno. Blok se kreira otprilike svakih deset minuta širom mreže, a odgovarajuća nagrada se prepolovi na svakih 210.000 blokova. Monetarna proizvodnja se stoga s vremenom smanjuje; smatra se da je maksimalna količina bitkoina u opticaju bila ograničena na 21 milion od strane njegovih kreatora (što nije slučaj za sve kriptovalute). U novembru 2021. iznosio je nešto manje od 19 miliona.

Ova operacija odmah postavlja dva problema u određivanju skale. S jedne strane, broj transakcija evidentiranih u svakom bloku je ograničen, što ograničava broj mogućih dnevnih operacija. Poređenja radi, bitkoin je početkom januara 2021. godine dostigao rekord od četiri stotine hiljada transakcija svakog dana, dok one sa Viza bankovnih kartica iznose nekoliko stotina miliona. Sa druge strane, količina energije potrebna za rad ove digitalne valute znatno raste sa veličinom mreže i intenziviranjem konkurencije između „rudara“.

Nakon finansijske krize iz 2008. godine, čije posledice nastavljaju da utiču na celokupnu ekonomiju, obećanje o monetarnom sistemu oslobođenom stege privatnih i centralnih banaka izaziva interesovanje: prve su direktno odgovorne za finansijski krah; druge nisu uspele da ga spreče. Ali je teorija bitkoina manje ukorenjena u univerzumu progresivne kritike finansijskog sektora nego u ekonomskom univerzumu austrijske škole Ludviga Mizesa i Fridriha Hajeka. Za njih, intervencija vlada i monopol centralnih banaka u upravljanju novcem nužno dovode do veštačkog napumpavanja kredita, inflacije i krize. U Denacionalizaciji novca (1976), Hajek zagovara konkurenciju između valuta tako da one najbolje — one koje podležu tržišnoj disciplini — oteraju one loše.

Analiza Evropske centralne banke (ECB) objavljena 2012. godine sugeriše da se mnogi zagovornici bitkoina slažu sa analizom ekonomista iz austrijske škole. Dovodeći u pitanje monopol centralnih banaka u stvaranju novca, kao i ulogu banaka u (prekomernoj) distribuciji kredita, bitkoin bi predstavljao prvi proboj u savremenom monetarnom sistemu, kao valuta u potpunosti podložna presudi tržišta. Neki to čak vide kao povratak standardu sličnom zlatu, utoliko što je ova digitalna valuta dostupna u ograničenim količinama koje se ne mogu ponoviti. Jedan od tvoraca bitkoina, Gavin Andresen, objasnio je da kriptovaluta nudi „nešto poput poboljšane verzije zlata “: sigurno utočište protiv inflacije, koja inherentno ugrožava dekretni novac pod kontrolom centralnih institucija.

Bitkoin takođe omogućava izbegavanje regulacije zahvaljujući skoro potpunoj anonimnosti transakcija. Tako je, s druge strane Atlantika, podignut na rang simbola libertarijanskog pokreta, koji zastupa pomahnitali individualizam i kažnjava državu. Ima brojne poštovaoce u Silicijumskoj dolini. Među njegovim najvatrenijim pristalicama nalaze se mnoge poglavice Libertarijanske stranke, kao što je Ronald Pol, kandidat preliminarnih republikanskih izbora u trci za predsednika Sjedinjenih Država 2008. i 2012. godine i vatreni branilac zlatnog standarda ; ali i mnoštvo „tehno-utopijskih“ preduzetnika koji se priklanjaju ovom pokretu.

Među njima je i Ilon Mask, hiroviti vlasnik proizvođača električnih vozila „Tesla“, premda je nedavno izneo sumnje u karakter energetske konzumacije bitkoina. Drugi primer je Džon Mekafi, preminuo 2021. godine, koji je, nakon što je zaradio bogatstvo zahvaljujući antivirusnom softveru koji nosi njegovo ime, postao jedan od gurua alternativnih kriptovaluta. Blizak Libertarijanskoj stranci, ipak nije uspeo 2016, a zatim ni 2020. godine, da bude njen kandidat za predsedničke izbore. Još jedan libertarijanski milioner, Rodžer Ver, poznat je pod nadimkom „Bitcoin Jesus“ zbog svog aktivizma u vezi sa kriptovalutama. Vlasnik je portala Bitcoin.com, koji nudi vesti, kao i razne usluge vezane za trgovanje njime. Pošto je dobio državljanstvo poreskog raja Sent Kits i Nevis da bi umakao američkim poreskim vlastima, Ver takođe nudi uslugu dobijanja pasoša ove zemlje, koji se može platiti u bitkoinima. Još 2017. godine sanjao je da stvori slobodarsku zemlju, Slobodno društvo (Free Society), zasnovanu na korišćenju kriptovaluta.

Pored ovih predvodnika, „bitkoineri“ čine veoma aktivnu onlajn zajednicu, i to ne samo u „rudarstvu“. Trguju na nekoliko foruma, kao što je BitcoinTalk, dostupan na 21 jeziku, sa skoro 3,4 miliona članova koji razmene u proseku 6.000 poruka dnevno. Ili kanal za diskusiju o bitkoinima na sajtu Reddit, koji ima 3,5 miliona (…)

Obim celog teksta : 3 609 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Frederik Lemer

je ekonomista.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst