Generalna skupština UN je 2. 3. 2022. godine izglasala neobavezujuću rezoluciju, kojom se „najoštrije osuđuje agresija Ruske Federacije na Ukrajinu“ i zahteva da „Ruska Federacija odmah u potpunosti i bezuslovno povuče celokupne vojne snage sa teritorije Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica“. Rezoluciju je podržala 141 država, pet ih je glasalo protiv, a uzdržanih je bilo 35. Većina komentatora ističe međunarodnu izolaciju Rusije, ali je nedovoljno pažnje posvećeno glasanju država Globalnog juga, čiji je značajni deo bio uzdržan: Angola, Burundi, Mali, Mozambik, Namibija, Senegal, Južnoafrička Republika, Južni Sudan, Tanzanija i Uganda u Africi, Kina, Indija, Pakistan, Šri Lanka, Bangladeš, Vijetnam, Laos, Mongolija, Kazahstan i Kirgistan u Aziji \(Turkmenistan i Uzbekistan nisu glasali). Na Bliskom istoku su Alžir, Iran i Irak bili uzdržani. Izvestan broj latinoameričkih država (Brazil i Meksiko) glasao je u korist rezolucije, ali je i kritikovao sankcije nametnute Rusiji.
Uzdržanost nipošto nije sinonim za podršku Vladimiru Putinu, a stavovi se koriguju kako se trag smrti i razaranja koje ostavlja ruska ratna mašinerija sve više gomilaju. Ipak, ovakav obrazac glasanja ukazuje da slika nekakvog jedinstvenog sveta koji osuđuje autoritarnost, koju su naslikali zapadni mediji i vlade, nije tačna. Uzdržane države zbirno predstavljaju oko polovine svetske populacije i ishod takvog glasanja ne može se jednostavno objasniti njima zajedničkim autoritarnim sklonostima (npr. jedan autokrata, kakav je Redžep Tajip Erdogan, odlučio je da glasa za rezoluciju, ali se zato njegovi napori da poništi dogovor iz 1923. godine u Lozani, kojim se reguliše granica Turske od Crnog do Egejskog mora, nikako ne mogu smatrati doprinosom demokratskim normama i privrženošću međunarodnom pravu).
Nacionalni motivi su različiti. Države kao Indija i Južnoafrička Republika imaju duge ekonomske i državne veze sa Rusijom, kao i Uganda i države Globalnog juga, koje baštine tradicionalnu politiku nesvrstanosti. Druge, kao što su frankofone države iz podsaharske Afrike, koje su postepeno postajale sve udaljenije od Evrope, traže načine da „primire javno mnjenje u kom je antifrancuski i posebno antizapadni diskurs u porastu“. Zatrovan odnos sa Francuskom i nedavno potvrđene bezbednosne veze sa Rusijom, objašnjavaju glasanje države Mali. Iran ima jake razloge da podržava zabranu vojne agresije, ali i ne želi da nečim ugrozi odnose sa Rusijom, koji delimično održavaju ravnotežu s Amerikom u Golfskom zalivu i na Bliskom istoku. (…)
