April 2022

Od raspada Sovjetskog Saveza, Rusija i Ukrajina su skovale oprečne istorijske narative: jedni neoimperijalistički, a drugi nacionalistički. Ti su narativi podstakli spor kojim Moskva danas opravdava svoju agresiju. Obe revizije prošlosti sustiču se u zajedničkoj tački, u odbacivanju komunističkog nasleđa→

Tokom Minhenske bezbednosne konferencije 10. februara 2007. godine, ruski predsednik Vladimir Putin govorio je otvoreno, u prisustvu američkog ministra odbrane Roberta Gejtsa i nemačke kancelarke Angele Merkel→

Invazija Moskve na Ukrajinu označava pobedu struje mišljenja koja, od pada Sovjetskog Saveza, zagovara vojnu i civilizacijsku konfrontaciju sa Zapadom. Iako ideologija tek delimično podržava odluku, čiji su izvori takođe geopolitički i vojni, sve veći uticaj ovih ratnih jastrebova pretegao je u ratnoj klackalici→

Najavivši da će svoje snage odvraćanja staviti u stanje pripravnosti, ruski predsednik Vladimir Putin je primorao ceo generalštab da ažurira svoje doktrine, koje su u većini slučajeva nasleđene iz Hladnog rata. Izvesnost međusobnog uništenja (čiji akronim na engleskom MAD znači „lud“) više nije dovoljna da isključi hipotezu o navodno ograničenim taktičkim nuklearnim udarima čime se rizikuje nekontrolisana napetost→

„Strateški kompas“ koji su evropska dvadesetsedmorica usvojila 21. marta određuje bezbednosne ciljeve i sredstva za njihovo postizanje. Ali, daleko od toga da afirmiše „evropski suverenitet“ drag Emanuelu Makronu, ona želi da bude komplementarna Atlantskom savezu i da se ne suprotstavlja njegovim prioritetima→

U slučaju da su kineski lideri mislili da mogu malo da predahnu dok su Sjedinjene Države zauzete Evropom, optužba koju je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan uputio Pekingu 14. marta mora da je imala efekat hladnog tuša. Uoči sastanka sa najvišim zvaničnikom kineske diplomatije, Jang Điječijem, američki savetnik je uveliko distribuirao diplomatsku depešu tajnih službi, koja navodno dokazuje da će Kinezi „vojno pomoći“ Moskvi. Uprkos demantovanju uključenih strana, optužbu su više puta preneli mediji širom sveta→

Sjedinjenim Državama lakše je da se odreknu ruskog gasa i nafte nego Evropi. Između ostalog i zato što se mnoge zemlje izvoznice ugljovodonika ustežu da zamene Rusiju iz straha da ne pokvare odnose s Moskvom→