Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

NEUTRALNOST KAO ORUŽJE ZA MIR

Da li je možda rešenje da Ukrajina postane „tampon-država“?

Ukrajinske vođe bi mogle odustati od pristupanja Severnoatlantskom savezu kako bi postigle da se ruska vojska povuče. Sada, u jeku pregovora, status neutralne zemlje može izgledati nesiguran ali ima nekoliko prednosti

„Samo bi političko rešenje moglo uspostaviti mir, osim ako svet klizi ka svojoj propasti. (...) Cilj sporazuma bi bio da ustanovi i jamči neutralnost naroda Indokine i njihovo pravo da raspolažu sami sobom, takvi kakvi jesu, i svako bi u potpunosti upravljao svojim poslovima.“ General De Gol je u svom govoru u Pnom Penu protiv američke intervencije u Vijetnamu (1. septembra 1966. godine) dao nacrt rešenja kojim bi se, izvesno, izbeglo devet dodatnih godina borbi.

Moldavija se opredelila za to rešenje nakon Dnjestarskog rata, kada se u proleće 1992. godine Centralna država suprotstavila vojsci Pridnjestrovlja, koju je podržala ruska vojska. Bivša sovjetska republika je odlučila da u Ustav, usvojen u julu 1994. godine, unese „trajnu neutralnost“. I toga se drži uprkos političkim smenama, dok su od kraja SSSR-a promene većinske vlasti susednu Ukrajinu navele da okleva oko pitanja savezništva.

Suočen s prvim proglašenjem nezavisnosti Krima, 5. maja 1992. godine — koji se tad zaključio institucionalnim kompromisom — Kijev odbija da pristupi zajedničkom bezbednosnom sporazumu koji su deset dana kasnije u Taškentu potpisale Rusija, Kazahstan, Jermenija, Tadžikistan, Kirgistan i Uzbekistan. Gruzija, Ukrajina, Azerbejdžan i Moldavija 1997. godine osnivaju Organizaciju za demokratiju i ekonomski razvoj (GUAM, prema početnom slovu svake države) sa namerom da se približe Evropskoj uniji. Nakon „Revolucije ruža“ u novembru 2003. godine u Gruziji i „Narandžaste revolucije“ u novembru 2004. protiv izbora Viktora Janukoviča u Ukrajini, ove dve zemlje traže priključenje Severnoatlantskom savezu (NATO-u). No, Francuska i Nemačka se protive utvrđivanju datuma njihovog prijema.

Vrativši se na vlast u februaru 2010. godine, Janukovič donosi zakon o neutralnosti, zabranjujući svako učešće zemlje u nekom vojnom savezu. Nakon njegovog pada 2014. godine, izabrani parlament ukida zakon o neutralnosti, potom u junu 2017. godine usvaja drugi tekst kojim se pristupanje Evropskoj uniji i NATO-u predstavlja kao „strateška smernica“ inostrane i bezbednosne politike. Taj cilj stoji i u izmenjenom Ustavu iz 2019. godine. To je jedan o ključnih elemenata koji su potakli Moskvu da krene u opsadu, dok bi se neutralnim stavom verovatno izbegle eskalacija i invazija koje se kose sa svim međunarodnim sporazumima Rusije. Za povratak na prethodno stanje bi bila potrebna kvalifikovana većina u parlamentu, što uopšte neće biti lakše od snažne decentralizacije koja bi uključivala poseban status za oblasti Donbasa.

Tokom istorije, neutralnost je često bila povezivana sa položajem tampon-država koje su predstavljale „bojna polja“ između evropskih sila. Nakon Napoleonovih ratova, Pariski mir potpisan 20. novembra 1815. godine dao je „formalno i pravno priznanje trajne neutralnosti Švajcarskoj“, omogućivši joj dva veka bez rata. Belgiji je u vreme sticanja nezavisnosti Londonskim sporazumima iz 1831. i 1839. godine nametnut status „nezavisne i trajno neutralne države“. Uvodeći tu klauzulu, Austrija, Francuska, Velika Britanija, Prusija i Rusija omogućile su kraljevini da osam decenija živi u miru, poštedevši je, naročito, učešća u francusko-nemačkom ratu 1870. godine.

Pravo na neutralnost je do XX veka spadalo u domen običaja. Male zemlje su za njega našle zaštitni pravni okvir u Haškim konvencijama od 18. oktobra 1907. godine. Neutralna država se obavezuje da neće stupiti u oružane sukobe sa drugim državama u zamenu za poštovanje svog teritorijalnog integriteta. Obavezuje se da neće podržavati (...)

Obim celog teksta : 1 725 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Filip Dekam

PREVOD: Milina Janković 

Podeli ovaj tekst