„Bundesver, vojska kojom komandujem, skoro je bez para (...) Ljut sam!“ Poruka koju je na LinkedIn mreži postavio general Alfons Mais, nekoliko sati nakon ruske invazije na Ukrajinu, bila je neuobičajena ali i nedvosmislena: „Rešenja koja možemo da ponudimo političarima da bi podržali Alijansu su krajnje ograničena.“ To istovremeno potvrđuje i general Egon Rams, bivši komandant zajedničke vojske NATO-a u Brunsumu (Holandija), od 2007. do 2010. godine: „Da li bi Bundesver mogao da brani našu zemlju u slučaju potrebe?“, pitao ga je voditelj dnevnika na kanalu ZDF. Odgovorio je: „Ne.“
Invazija na Ukrajinu je na Berlin delovala poput elektrošoka. Za nekoliko sati, nova koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberala je prekinula nemački običaj da ne prodaje oružje zemljama u ratu i najavila snabdevanje Ukrajine protivtenkovskim raketnim bacačima, „Stinger“ prenosnim projektilima, oklopnim vozilima i gorivom. Nemački kancelar, socijaldemokrata Olaf Šolc, koji nije stavio politiku odbrane u centar svoje izborne kampanje u septembru 2021. godine, obećao je da će odblokirati stotinak milijardi evra za modernizaciju Bundesvera, kao i da će povećati vojni budžet kako bi dosegao i premašio 2% unutrašnjeg bruto proizvoda što zahteva NATO.
„Nemačka prekida sebi svojstveno suzdržavanje“, priznala je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, i sama potekla iz stranke ekologa dugo vremena antimilitarističke, koja je sada u koaliciji sa socijaldemokratama, ranije smatranim za popustljive prema Rusima, i liberalima, obično nepopustljivim u pogledu strogosti budžeta. Poslednjih nedelja je primetan opseg zaokreta u Berlinu: upućivanje brodova na Baltičko i Sredozemno more, postavljanje protivvazdušnih raketa „patriot“ u više država Centralne Evrope, učešće bataljona na tlu Slovačke, slanje pojačanja u Litvaniju i lovačkih aviona „jurofajter“ u Rumuniju...
Nakon kapitulacije nacističkog režima i raspuštanja bivšeg Vermahta, politička klasa, smatrajući se krivom zbog okrutnosti počinjenih između 1939. i 1945. godine i osećajući se nelagodno u međunarodnim telima, povukla se i u izvesnoj meri postala geopolitički ravnodušna usredsređujući se na ekonomsku snagu zemlje. Godinu dana nakon neuspeha projekta Evropske zajednice za odbranu (EDC), koji je francuska Narodna skupština 30. avgusta 1954. godine odbila, Sjedinjene Države su potakle stvaranje Bundesvera s ciljem da se suprotstave „sovjetskoj pretnji“. Poput vojske u Japanu, nemačka vojska je odmah bila vrlo usko ustrojena: integracija u NATO, pod američkom kontrolom; regrutovanje po vojnom pozivu; obaveza nepribegavanja nuklearnom, hemijskom ili (…)
