Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

„KINEZI VELIKI POBEDNICI RATA“

Geopolitičko balansiranje Kine

U slučaju da su kineski lideri mislili da mogu malo da predahnu dok su Sjedinjene Države zauzete Evropom, optužba koju je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan uputio Pekingu 14. marta mora da je imala efekat hladnog tuša. Uoči sastanka sa najvišim zvaničnikom kineske diplomatije, Jang Điječijem, američki savetnik je uveliko distribuirao diplomatsku depešu tajnih službi, koja navodno dokazuje da će Kinezi „vojno pomoći“ Moskvi. Uprkos demantovanju uključenih strana, optužbu su više puta preneli mediji širom sveta

Na početku sukoba, isti ili gotovo isti komentatori bili su jednako ubeđeni da će Peking iskoristiti rusko-ukrajinski front kako bi izvršio invaziju na Tajvan. Da je stvar zaista dobro razmotrena, ruski vojni fijasko i obim sankcija Moskvi trebalo bi da smire žar. Neposredni izazov za kineske vlasti nije u tome. Najozbiljnija posledica, koju u samoj Kini naglašavaju različiti glasovi, jeste da će „rat znatno oslabiti antizapadne snage u svetu “. Tako je objasnio Hu Vej, potpredsednik vladinog Centra za istraživanje javnih politika Kancelarije Državnog saveta, u članku iznenađujuće kritičnom prema politici moći. Sumorna je to perspektiva u vreme kada bi Kini bili potrebni prijatelji — pa i saveznici — da se suoči sa američkom voljom da stane na put njenoj moći.

Međutim, rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN) od 2. marta 2022. godine, kojom se osuđuje ruska agresija, nije dobila jednoglasnu podršku. Daleko od toga. Iako je većina država odobrila, oni koji su je odbili, najčešće uzdržanošću, predstavljaju 53% svetske populacije. U Aziji su Japan, u kome je razmešteno 55.000 američkih vojnika, i Južna Koreja, gde ih ima 28.500, stali na stranu Zapada, zajedno sa Filipinima, Kambodžom itd. Tokio je takođe iskoristio priliku da oživi spor iz 1945. godine, tvrdeći da su južna Kurilska ostrva (koja se u Japanu nazivaju „severnim teritorijama“) „bespravno okupirana “ od Moskve. Sa svoje strane, bivši premijer Šinzo Abe, koji još uvek ima autoritet nad vladajućom Liberalno-demokratskom partijom, predložio je postavljanje nuklearnog oružja Severnoatlantskog saveza (NATO) na japansko tlo.

U talasu od trideset pet uzdržanih, glasovi azijskih giganata, Indije i Kine, imaju veliku težinu. Njihovi lideri su odbili da se pridruže s gotovo identičnim obrazloženjem. Nju Delhi je izrazio „duboku zabrinutost zbog nedavnih preokreta u Ukrajini“, dok Peking „žali zbog povratka rata na evropski kontinent“. I svako od njih je pozvao na „poštovanje suvereniteta“ i „teritorijalnog integriteta u skladu sa principima Povelje UN“. U očima zapadnih medija, indijski stav je posledica njihove istorijske nesvrstanosti — što je oblik opravdavanja, ako ne i kompliment — dok kineski stav potvrđuje njihovu opredeljenost za Moskvu. Indijska apstinencija prolazi lagano, da čak i američki lideri pokazuju retko viđenu popustljivost. „Znamo da Indija ima odnose sa Rusijom koji nisu identični našim. To je u redu “, izjavio je portparol Stejt departmenta Edvard Prajs, ali je zato savetnik Salivan zapretio: „Ako Kina pruži Moskvi pojas za spasavanje, moraće da trpi posledice.“

Doduše, nekoliko dana pre invazije na Ukrajinu, predsednik Si Đinping je sa Vladimirom Putinom potpisao spektakularnu deklaraciju od strateškog značaja. Ostaje činjenica da je Nju Delhi povezan sa Moskvom „posebnim i privilegovanim strateškim partnerstvom“ — tako se zove — kojim se organizuje njihova vojna, svemirska, komercijalna i druge vrste saradnje. To omogućava Indiji da učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama i da tom prilikom kupi 61% svog naoružanja. Četiri godine nakon početka okupacije Krima, 2018, premijer Narendra Modi potpisao je ugovor o nabavci izuzetno sofisticiranog raketnog odbrambenog sistema S-400, čija je isporuka počela prošle godine, a da Vašington, koji obično brzinski uvodi embargo po svojoj volji, nije ni trepnuo. To je stoga što se Indija, uprkos svojoj ekscentričnosti i oklevanju, nalazi u pravom taboru, onom (...)

Obim celog teksta : 1 662 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Martin Bular

PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst