Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

„POLITIČKA I IDEOLOŠKA KOALICIJA PATRIOTA“

Ko su Putinovi jastrebovi?

Invazija Moskve na Ukrajinu označava pobedu struje mišljenja koja, od pada Sovjetskog Saveza, zagovara vojnu i civilizacijsku konfrontaciju sa Zapadom. Iako ideologija tek delimično podržava odluku, čiji su izvori takođe geopolitički i vojni, sve veći uticaj ovih ratnih jastrebova pretegao je u ratnoj klackalici

Na svoj 84. rođendan, 26. februara 2022. godine, ruski pisac Aleksandar Prohanov dao je intervju uživo iz pilotske kabine jurišnog aviona koji je nadletao Ukrajinu. Pred očima mu se san o rekonstituciji sovjetske imperije ostvaruje kroz nasilje: „Letim nad mračnom ukrajinskom zemljom kojom prolaze ruski tenkovi, koji ispravljaju monstruoznu ranu nanetu ruskoj istoriji 1991. (...) Danas se ponovo venčavamo sa Ukrajinom.“

Prohanov je jedan od predvodnika „nacional-patriota“. Još u doba perestrojke \(1985—1991), ova struja mišljenja nastala je kao suprotnost „zapadnjacima“ (zapadniki) i „liberalnim demokratama“. Potom je okupila intelektualce nostalgične za tradicionalnom imperijalnom Rusijom i sovjetskim političko-vojnim establišmentom, suprotstavljene liberalizaciji zemlje koju je predvodio poslednji sovjetski lider, Mihail Gorbačov. Tokom 1990-ih, novine koje je osnovao Prohanov, Zavtra („sutra“), postale su mesto oko koga se okupljala opozicija ruskom predsedniku Borisu Jeljcinu. Među redovnim kolumnistima bilo je pristalica Josifa Staljina, nacionalista, monarhističkih pravoslavnih sveštenika i tradicionalističkih muslimana.

Tu su se našli, rame uz rame, evroazijski mislilac Aleksandar Dugin. koji se zalaže za civilizacijsku specifičnost Rusije u odnosu na Zapad, nacional-boljševički pisac Eduard Limonov, pa čak i lider Komunističke partije Genadij Zjuganov.

Ovu eklektičnu mešavinu povezuje žestoka kritika postsovjetske demokratije, liberalizacije ekonomije, moći oligarha, okcidentalizacije društva i američke hegemonije nad međunarodnim poretkom. „Jeljcin je ubio 2.200.000 Rusa“, ​​piše Zavtra 1995. godine, optužujući predsednikovu ekonomsku politiku za sprovođenje „genocida“.

Nacional-patriote dele zajedničku težnju: rekonstituisanje jake države koja bi objedinila različite periode ruske istorije, odnosno kombinovala tradicionalne i duhovne vrednosti carističke Rusije sa vojnom i tehnološkom moći Sovjetskog Saveza. Iako je ova grupa ostala u opoziciji, vlast je preuzela neke od njenih ideja prilikom izbijanja rata u Čečeniji 1994. godine. Režim je tada gradio novi državni patriotizam zasnovan na borbi protiv separatizma. Jeljcin je 1996. godine oformio vladinu komisiju koja bi definisala „nacionalnu ideju“ postsovjetske Rusije.

Krajem veka, nekoliko velikih događaja dovelo je do odbacivanja liberalizma i Zapada, kao i do porasta patriotizma unutar ruske misli: finansijska kriza 1998. i brutalna devalvacija rublje, proširenje Severnoatlantskog saveza (NATO) na Mađarsku, Poljsku i Češku, NATO bombardovanje Srbije 1999. godine bez odobrenja Ujedinjenih nacija (UN) i Drugi čečenski rat. Taj kontekst je pogodovao pojavi nove generacije intelektualaca, mladih konzervativaca. Rođeni tokom 1970-ih, ovi novi ruski jastrebovi jedva da osećaju nostalgiju za Sovjetskim Savezom koja je karakterisala njihove nacional-patriotske prethodnike. Ali ovi stručnjaci za religioznu filozofiju, politički konzervativizam i nacionalizam, školovani na Moskovskom državnom univerzitetu (MGU), proširuju svoju kritiku globalizacije, kao i svoju želju da promovišu suverenitet ruske države sa statusom velike sile.

U politici, dolazak Vladimira Putina na mesto predsednika 2000. godine potvrdio je konzervativni zaokret. Potonji je nameravao da ojača centralizaciju države i da obnovi „vertikalu moći“. Počev od 2004. godine, Kremlj je sprovodio ideološki kontranapad, usmeren protiv prozapadnih „obojenih revolucija“ na postsovjetskom prostoru. Vladislav Surkov, zamenik šefa predsedničke administracije i glavni ideolog vladajuće partije Jedinstvena Rusija, teoretisao je 2006. godine o konceptu „suverene demokratije“, kako bi opravdao autoritarni karakter države. Ova partija je pozvala Dugina i Prohanova da drže predavanja provladinim omladinskim pokretima Naši (Nachi) i Mlada garda (Molodaïa Gvardia). Njihove karijere kreću uzlaznom putanjom. Dugin je 2006. godine imenovan za profesora filozofije na Univerzitetu u Moskvi. Prohanov je postao čest gost TV debata koje je vodio poznati novinar blizak vlasti Vladimir Solovjov na kanalu NTV. Što se tiče Mladih konzervativaca, oni organizuju kružok u okviru Jedinstvene Rusije, Ruski klub, koji ima zadatak da formuliše provladin odgovor na rastući etnički nacionalizam suprotstavljen Kremlju.

Antizapadni zaokret u spoljnoj politici

Putinovi govori iz 2007. godine pružaju čvršću podršku jednom delu diskursa ovih jastrebova. Tu nalazimo ideju „duhovne bezbednosti“, koja povezuje zaštitu ruskog verskog identiteta sa (...)

Obim celog teksta : 1 961 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Žilijet For

je doktorska kandidatkinja u Centru za međunarodne studije i istraživanja (CERI), Sciences Po — Nacionalni centar za naučna istraživanja (CNRS).
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst