Ratovi nikada ne pogoduju slobodnom protoku informacija (pročitajte članak na str. 14). Ruske vlasti upravo pružaju naročito ozbiljnu ilustraciju ove činjenice. Sa usvajanjem izmena Krivičnog zakonika 4. marta 2022. godine, građanima preti kazna od tri godine zatvora ako se usude da „diskredituju upotrebu oružanih snaga“, a pet godina ako prenesu poziv za demonstracije. Potpisivanje novinskog članka koji odstupa od saopštenja Ministarstva odbrane može povlačiti i do petnaest godina zatvora. Pre ovih izmena, dekretom je zabranjeno korišćenje reči „rat“ ili „agresija“ za vojnu operaciju u Ukrajini.
Ovim brzim i snažnim udarom vlast je naumila da ućutka protivnike rata, od kojih su mnogi progovorili dan nakon napada. Na desetine peticija se pojavilo na internetu. Ona koju je pokrenuo branilac ljudskih prava u Rusiji Lev Ponomarjov prikupila je rekordnih milion potpisa. Profesionalna udruženja izašla su iz svoje uobičajene diskrecije: arhitekte, lekari, nastavnici, kulturni radnici, komičari. Pokret se proširio na neočekivane institucije. Poput 1.500 studenata, bivših studenata i osoblja Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose (MGIMO), prestižne škole za obuku ruskih diplomata i visokih zvaničnika, koji su pozvali „na pošten pregovarački proces, bez ultimatuma ili zahtevanja kapitulacije druge strane“.
Strah od represije učinio je da presuše protesti koji su okupljali nekoliko hiljada ljudi u prvoj nedelji sukoba. Prema podacima ruskog udruženja OVD-Info, koje nadgleda upotrebu represije, do kraja marta je već uhapšeno blizu petnaest hiljada demonstranata. Policija ima podršku drugih institucija kako bi sprečila pobunu. Obraćajući se iz oltara Sabornog hrama Hrista Spasitelja u Moskvi, patrijarh moskovski Kiril je 6. marta osudio svaki oblik „kapitulacije i slabosti“ u borbi protiv „takozvanih zapadnih vrednosti“, čija je Ukrajina ispostava. Vojnu operaciju je podržao i Sindikat rektora Rusije (RUR), koji poziva na „ujedinjavanje [oko] predsednika, (…)
