Kada stavite posudu sa hladnom vodom na vatru, u početku se ništa ne dešava. Ili, bolje rečeno, izgleda kao da se ništa ne dešava. Povećava se temperatura molekula bez ikakve reakcije, sve dok ne dostignu 99 stepeni Celzijusa. A onda se odjednom sve uskomeša i pojave se mehurići: promena temperature dovodi do promene stanja materije. Svet je upravo doživeo sličan trenutak.
Od 24. februara i ruske invazije na Ukrajinu, međunarodni odnosi su se promenili. Oni su upravo ušli u „novu eru“, prema rečima nemačkog kancelara Olafa Šolca (27. februara), doživeli „epohalnu promenu“, prema rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona (2. marta). Pre samo nekoliko meseci, podsećanje na krizu postavljanja sovjetskih projektila na Kubi (videti str. 18) služilo je kao ilustracija osipanja vojne nuklearne pretnje u 21. veku, a evo sada Rusija, vodeća svetska sila u ovoj oblasti, saopštava da stavlja u pripravnost svoje podmornice sa balističkim raketama.
To što se svet okrenuo naglavačke, objašnjavaju neki, to je stoga što ga je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin upravo gurnuo u ludilo. Njegova vojna motivacija se više ne traži u geopolitičkim udžbenicima, već u psihoanalitičkim skriptima. „Teško je reći da nije izgubio razum“, postavlja dijagnozu Fajnenšel tajms (4. marta), dok Vašington post postavlja pitanje: „Da li je Putin nestabilan?“ (6. marta), što su analize identične onoj koju je dao ruski opozicionar Aleksej Navaljni, koji Putina opisuje kao „opasno ludog“ (Rojters, 2. marta). Prednost onih koji su zastranili u tome je što se ne rukovode zahtevima, već deliričnim duhovima. Kada čujete šta imaju da kažu, izlažete se riziku da i sami potonete u nerazumna stanja.
Invazija na Ukrajinu je protivna međunarodnom pravu i nema opravdanja za ratne zločine koji su tamo počinjeni. Nijedan argument ne može da legitimiše pretvaranje Kijeva u instrument za potkusurivanje velikih sila, niti ratnu spiralu u koju je Moskva upravo gurnula svet. Ali možete li (…)
