Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

POSLEDICA VELŠKOG I ŠKOTSKOG NACIONALIZMA

Da li je Engleska još uvek britanska?

Kritikovan zbog svojih eskapada, britanski premijer Boris Džonson razapet je između dve pojave koje su ga dovele na vlast: želje londonskih slobodnih trgovaca da prošire kraljevstvo na međunarodna tržišta i svesti o smanjenju rejtinga u severnim regionima Engleske. Dve sile koje, iako suprotstavljene, podstiču engleski nacionalizam

Francuzi rado govore o „Englezima“ misleći na svoje britanske susede. Premda je Ujedinjeno Kraljevstvo unija četiri nacije (Engleske, Velsa, Škotske i Severne Irske) pod okriljem Vestminsterskog parlamenta, i obuhvata veliku i raznoliku teritoriju, ova zloupotreba jezika se nesumnjivo objašnjava demografskim i ekonomskim značajem Engleske, koja čini približno 84% stanovništva i 86% bruto nacionalnog proizvoda (BNP) Ujedinjenog Kraljevstva. Krajem 20. veka, međutim, napukla je unija koju je Engleska zaključila sa Velsom (1536), Škotskom (1707) i, na kraju, sa Severnom Irskom (1801. sa celim ostrvom, a zatim, nakon Anglo-irskog sporazuma iz 1921. sa šest od devet okruga provincije Alster, na severu ostrva). Dve pojave su potpomogle ovakav razvoj: emancipacija Škotske i Velsa, i potom Bregzit.

Tokom 1960-ih, uspon škotskog i, u manjoj meri, velškog nacionalizma predstavljao je političko pitanje koje je zaokupljalo Laburističku partiju, vrlo prisutnu u škotskim izbornim jedinicama. Tokom zakonodavnih izbora 1997. godine, na kojima je pobedila partija Entonija Blera, izborni manifest laburista predviđao je set ustavnih reformi, s ciljem da se da više moći građanima i da se oni približe institucijama. Organizovanje dva referenduma — u ​​Škotskoj i Velsu u septembru 1997. godine — omogućilo je osnivanje škotskog parlamenta i velške skupštine, sa zakonodavnom vlašću po takozvanim „dodeljenim“ pitanjima kao što su transport, zdravstvo ili obrazovanje.

Proces karakteriše specifična asimetrija: škotski parlament (Holirud) ima moć da ubira poreze, velška skupština (Sened) lišena je toga, engleske skupštine nema, a Engleska dominira na demografskom i ekonomskom planu. Takva situacija — tzv. Zapadnolotijansko pitanje — podstiče neprijateljsku reakciju torijevaca. Oni smatraju neprihvatljivim da se Škotska, koja ima svoj parlament, može izjašnjavati o pitanjima koja se tiču isključivo Engleske putem poslanika koje nastavlja da šalje u Vestminster.

Postimperijalna vizija

Od svog povratka na vlast izborom Dejvida Kamerona 2010. godine, konzervativci su se zalagali za „engleske glasove za engleske zakone“. Uspostavljen 2010. godine, ovaj sistem predviđa da zakoni koji se odnose samo na Englesku moraju dobiti većinu glasova poslanika iz engleskih izbornih jedinica. Nakon raznih izmena, procedura je ukinuta u junu 2021. godine kako bi se parlamentu omogućilo da efikasnije odgovori na pandemiju. Revolucionarna odluka konzervativaca da naprave specifično engleski izborni manifest za opšte izbore u maju 2015. godine — godinu dana nakon Holirudovog referenduma o nezavisnosti Škotske, na kome je „ne“ odnelo tesnu pobedu — ilustruje ponovni angažman torijevaca s ciljem bolje političke zastupljenosti Engleske.

Sredinom 2010-ih, debate oko toga da li će Ujedinjeno Kraljevstvo ostati u Evropskoj uniji pogoršale su identitetski aspekt engleskog nacionalnog osećanja, pobuđenog prilikom institucionalne rekonfiguracije Ujedinjenog Kraljevstva 1997. godine. Državna devolucija [prenos ovlašćenja na niže upravne jedinice; teritorijalna decentralizacija — prim. prev.] i Bregzit izazvali su dve reakcije u naciji na jugu: ono što istraživači Ejlsa Henderson i Ričard Vin Džouns nazivaju „devo-anksioznošću “, s jedne, i evroskepticizam, s druge strane. Ta dva osećanja počivaju na oprečnim shvatanjima nacije. Prvo je okrenuto ka unutra i zasnovano na „nacijama bez države “, što su dugo bile četiri konstitutivne nacije u zemlji. Drugo je okrenuto ka spolja, za bregzitovce i pristalice slobodne trgovine, i brani suverenitet britanske nacionalne države. Uz ovaj paradoks: kako odbraniti princip nacionalnog suvereniteta, ili čak nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva pred evropskim institucijama, kada se to uskraćuje istorijskim nacijama poput Škotske?

U žarištu ove tenzije, Engleska je rastrzana između dve suprotstavljene putanje. Jedna se tiče njene želje za političkim predstavljanjem u kontekstu rastuće decentralizacije, dok je druga motivisana njenom ambicijom da se otvori prema ostatku sveta izvan Evrope. Ove dve putanje oličene su u (…)

Obim celog teksta : 1 868 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Anjes Aleksandr-Kolije & David Fe

su profesori savremene britanske civilizacije na Univerzitetu u Burgundiji i na Univerzitetu Sorbona Nova, tim redom.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst