Politički naučnik i profesor na Univerzitetu u Kembridžu Dejvid Ransiman napisao je pre četiri godine knjigu pod nazivom Kraj demokratije (How Democracy Ends). Demokratija, kaže Ransiman, ne odumire zato što postoji pretnja po izborne demokratske institucije. One su, hvala na pitanju, žive i zdrave. Demokratija, međutim, postaje ispražnjena od sadržaja i zato je njen kraj neminovan. Na šta Ransiman tačno misli kada to kaže? Ideja demokratije je da ljudima pruži dostojanstvo dajući im pravo glasa i rezultate kao posledicu tog glasanja. Drugim rečima, ljudi glasaju da bi rešili probleme. Ipak, naši najznačajniji problemi koji se tiču samog upravljanja zajednicom u kojoj živimo, ostaju netaknuti demokratskim promenama. Ne može se više putem izbora uticati na zaposlenost, radnička prava, klimatske promene i slično. Neki se problemi s vremena na vreme reše ili ublaže, ali ne kao posledica političkih promena. Zato je, tvrdi Ransiman, demokratija ispražnjena od sadržaja. To je potpuna propast demokratske ideje koja zaista polako odumire.
I liberalniji autori od Ransimana, poput Nenada Dimitrijevića sa Centralnoevropskog univerziteta (CEU), primetili su da države u savremenom globalizovanom svetu imaju sve manje sposobnosti da rešavaju realne probleme ljudi, ali da su zadržale moć tlačenja na kojoj temelje svoj legitimitet. Ova je slika toliko ogoljena da je vidimo gde god se okrenemo. Demokratski izbori ispražnjeni su od sadržaja jer se moć izmestila iz javne, političke, u privatnu, ekonomsku sferu. Naravno, to ne znači da je politički uticaj postao potpuno beznačajan, ako ni zbog čeg drugog, onda bar zbog mogućnosti tlačenja. Izbori su zato i dalje važni, ali se borba očigledno tu ne završava.
Kakve veze ova priča ima sa Srbijom? Da li narod u Srbiji prepoznaje pomenute promene i kakav stav ima o politici i političarima? Istraživači sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju pokušali su da odgovore na ova pitanja. Sproveli su istraživanje u okviru projekta (…)
