Hongkong je do sada Narodnoj Republici Kini služio kao ulaz u svetsku ekonomiju kako u trgovačkom, tako i u finansijskom pogledu. Nakon što ga je Ujedinjeno Kraljevstvo vratilo 1. jula 1997. godine, grad je postao specijalna administrativna oblast (SAR) u kojoj se još uvek nalazi jedan deo kapitala kineskih milijardera. S unutrašnjim bruto proizvodom po stanovniku sličnim onom u Sjedinjenim Državama i s dužim životnim vekom po rođenju. Hongkong i dalje važi za izuzetno područje s povoljnim okruženjem za poslove i čvrstim međunarodnim vezama. Uostalom, nalazi se na trećem mestu svetskih finansijskih centara, iza Njujorka i Londona.
Od početka reformi iz 1979. godine i ekonomskog otvaranja, u središtu kineskog modela razvoja, pojačale su se veze sa Hongkongom. Kina se oslonila na stvaranje specijalnih ekonomskih zona (SEZ) koje su stranim preduzećima nudile posebno privlačne uslove: malo ili nimalo poreza, niske carine, slobodno vraćanje profita, itd. Nije slučajno što je prva SEZ podignuta u Šendženu (provincija Guangdung), na području ribarskih sela u samoj blizini ostrva. Nadahnjujući se svojim iskustvom i predstavljajući međustanicu stranim ulagačima, ona služi kao ogledna laboratorija te nove politike.
Dakle, čak i pre no što je vraćen, Hongkong je već bio deo kineske strategije. Grad postepeno razvija tranzitnu trgovinu zato što s jedne strane njegova preduzeća prenose deo proizvodnje u susednu oblast Guandung kako bi iskoristila jeftinu radnu snagu, a sa druge strane jer je njegova luka mnogo savremenija i sa daleko više skladišnih kapaciteta od kineskih luka iz tog vremena. Hongkonški industrijalci na taj način donose svoje iskustvo proizvođačima sa kontinenta za čiji su izvoz, u trenutku reformi, bila zadužena trgovačka preduzeća u okviru planske privrede: prodavci nisu imali nikakav kontakt sa stranim kupcima.
Uz to, od 1983. godine, grad ima prednost kakvu nema nijedan drugi kineski grad: ima svoj sistem deviznih kurseva. Njime je ustanovljen fiksni kurs (ili peg) između valute grada, hongkonškog dolara (HKD), i američkog dolara. Njena potpuna konvertibilnost i vezivanje za zelenu novčanicu jamče monetarnu stabilnost, jačaju poverenje ulagača i drže Peking na odstojanju. Navedeni sistem mu je omogućio da odoli finansijskim krizama i akumulira devizne rezerve koje predstavljaju 135% BDP-a, što je jedna od najviših stopa u svetu. Danas se u SAR-u nalazi najveća rezerva ženminbija (ili juana), kineske valute, van kontinentalne Kine. A budući da je juan samo delimično konvertibilan, ova regija je potrebna Kini da bi se uključila u međunarodne finansijske tokove.
Međutim, s razvojem zemlje Peking ukida granice i gura Hongkong u kraj. U nastojanju da se ostvari teritorijalna integracija, SAR i jugoistok Kine su uključeni u više programa. To je jasno cilj projekta „Veliki zaliv“, zvanično pokrenutog 2018. godine oko delte Biserne reke da bi se izgradilo veoma urbanizovano područje visokog tehnološkog nivoa. Projekat treba da omogući približavanje devet gradova (Šendžena, Kantona, Dunguana, Fošana, Džongšana, Džuhaja, Đangmena, Huejdžoua i Džaoćinga) i naravno, Hongkonga i Makaoa.
Da bi se to sprovelo, uprkos negodovanju hongkonške opozicije, krajem septembra 2018. godine pušten je u rad ekspresni voz Kanton—Šendžen—Hongkong. Zapravo, sistem zajedničkog smeštanja kineskih carinskih i imigracionih službi na stanici Kaulun-Zapad je zahtevao da se Pekingu ustupi jedan deo teritorije i prisustvo službenika sa kontinenta koji primenjuju kontinentalne zakone — veoma različite od onih u SAR-u. Mesec dana kasnije je otvoren jedan od najdužih mostova na svetu koji povezuje Džuhaj \(SEZ provincije Guangdung) sa Makaom i Hongkongom. Njegova ekonomska isplativost je diskutabilna ali politički interes je očigledan.
I u oblasti digitalne ekonomije pronalazimo istu odlučnost za ujedinjenjem. Projekat „Podaci sa istoka, obrada na zapadu“ usmeren je, kako na to upućuje njegov naziv, na prenos podataka iz istočnih „najnaprednijih oblasti Kine u siromašnije ali prostranije gradske centre na zapadu gde bi se obradili i pohranili “ i na stvaranje informatičkih centara. U maju 2021. godine, Komisija za nacionalni razvoj i reformu je odobrila izgradnju osam takvih centara od kojih svaki čini mrežu za obradu podataka; jedan od njih pokriva zonu „Velikog zaliva“ čime se ističe ujedinjenje sa provincijom Guangdung.
Specifičnosti SAR-a su takođe oslabile zbog brzog napretka velikih kineskih gradova. Hongkong, koji je 2004. godine zauzimao prvo mesto najvećih luka za kontejnere na svetu, pao je 2020. godine na deveto mesto, iza luka u Šangaju, Šendženu, Ningbu-Džušanu, Kantonu, Ćingdauu i Tjenđinu. Takođe kaska u osavremenjavanju jer je samo jedan od njegovih devet terminala opremljen portalnom dizalicom na daljinsko upravljanje, dok je Ćingdau postao prva automatizovana luka u Aziji. Dakle, hongkonška luka nije više neophodna NR Kini.
I u brojnim drugim oblastima je Šangaj, danas najumreženiji grad na svetu ispred Londona, premašio Hongkong. Čim se razvio, Šangaj je privukao preduzetnike koji su otišli iz Kine kad je Mao Cedung preuzeo vlast 1949. godine; u njega su se vratili početkom osamdesetih da bi poslovali. Postepeno Šangaj, a potom i Šendžen, pretiču susedni Hongkong u pogledu BDP-a: on je 2021. godine u Šangaju dosegao 569,3 milijarde evra prema 427 milijardi u Šendženu i 318,5 milijardi u Hongkongu.
Finansijski izuzetak
Konkurencija se oseća i u drugim sektorima, posebno finansijskom, koji je donedavno bio glavna (…)
