Prvi krug predsedničkih izbora je nastavio preokret u političkom prostoru započet 2017. godine. Videli smo da su se istakla tri velika, prilično jednaka, prostora čija osobenost počiva u činjenici da se veoma nesavršeno — da upotrebimo eufemizam — uklapaju u staru podelu na levicu i desnicu. To je pogotovo slučaj sa koalicijom okupljenom oko Emanuela Makrona koja ujedinjuje birače koji su se 2012. godine još delili između Fransoa Olanda i Nikole Sarkozija. No, isti je slučaj i sa koalicijom Marin Le Pen, koja predstavlja „blok identitaraca“ u kom se većina birača ne poistovećuje ni sa levicom ni sa desnicom, i, uostalom, ne pridaje veću važnost tim pojmovima. Na kraju izgleda da jedino koalicija Žan Lika Melanšona još delimično prati staru podelu koja je dugo vremena krojila francuski politički život.
Da bi se razumele te promene, razvili smo metod koji se zasniva na teorijskom uverenju da su stavovi pojedinaca o velikim podelama u našim društvima činilac koji u najvećoj meri izgrađuje njihovu političku opredeljenost. Ti stavovi obrazuju čvrste sisteme mišljenja obeležene snažnom inercijom: jedan birač neće promeniti mišljenja o islamu, feminizmu, ekologiji, preraspodeli bogatstava, itd., tokom jedne izborne kampanje. Prema tome, otkrivanje tih sistema mišljenja dopušta da se shvati kako je biračko telo sazdano i da se prevaziđu površna objašnjenja — kao što su predstava o kandidatima ili kvalitet njihove kampanje — kako bismo, u slučaju koji nas ovde zanima, bolje odredili ideološke i političke korene trenutne trostruke podele.
Studije koje smo poslednjih meseci sprovodili pokazuju da tri glavna problema oko kojih se mišljenja razmimoilaze formiraju politički prostor. Prvi se tiče pitanja kulture i identiteta. On deli birače oko pitanja imigracije, mesta islama i, u manjoj meri, oko problema društva i ekologije. Drugi čini odnosa prema „sistemu“. On suprotstavlja zahtev za korenitom promenom zahtevu za stabilnošću pa i odbranom statusa kvo. To je, bolje rečeno, suština suparništva između „naroda i elite“. Najzad, treće veliko razmimoilaženje se odnosi na ekonomska pitanja: ono suprotstavlja zahtev za socijalnim politikama i preraspodelom sredstava liberalnom, tržišno orijentisanom, stavu veoma podozrivom prema „korisnicima pomoći“ i javnom trošku. Pošavši od stavova koje imaju osobe u te tri velike podele, ali i prema čvrstini tih stavova, podelili smo izborno telo u šesnaest grupa koje smo nazvali „klasteri“. Njima odgovara šesnaest ideoloških senzibiliteta koji se danas primećuju u francuskom društvu : multikulturalisti, socijaldemokrati, progresivci, solidarni, centristi, bundžije, apolitični, socijalrepublikanci, nedosledni, konzervativci, liberali, neposlušni, evroskeptici, socijalpatriote, protivnici socijalnih mera, identitarci.
Kraj „starog sveta“
Podela zasnovana na sukobu između naroda i elite najvećim delom okuplja koaliciju oko Makrona. Ta podvojenost u stvarnosti suprotstavlja pitanje „korenite“ promene pitanju „umerenosti“ i ide podruku sa opštom privrženošću sistemu takvom kakav je. Makron je još 2017. godine umeo da na tom razdvajanju okupi ono što je ostalo od liberalnog krila Socijalističke partije (PS) i desnog centra u liniji Alena Žipea, čija se desna ruka Eduar Filip upravo našao kao idealni premijer.
Tačka spajanja tog biračkog tela je i sociološka: da bi je opisao, istraživač i politikolog Žerom Sen-Mari je s pravom govorio o „elitnom bloku “. Tako su u njemu u velikoj meri zastupljene osobe sa fakultetskom diplomom i stručni kadrovi koji žive u velikim gradovima. Spaja ih i politički pogled: ta izborna koalicija snažno podržava Evropsku uniju. Makron je uspeo da okupi tabor koji je rekao „da“ Evropskom ustavu na referendumu 2005. godine. Ta struja „umerenih“, „pametnih“ i proevropski nastrojenih ljudi ima svoje težište u klasteru centrista, grupi koju je Makron privukao 2017. godine \(80% glasova). Dva naša klastera su karakteristična za ujedinjenje tog elitnog bloka oko Makrona: socijaldemokrati i liberali. Shematski prikazano, dvehiljaditih je prvi klaster činio okosnicu izbornog tela Socijalističke partije a drugi Unije za narodni pokret \(UMP).
Prvi predstavlja umerenu levičarsku a drugi umerenu desničarsku inteligenciju. Prvi je pretplaćen na Monde, (…)