Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

REFORMSKE TEŠKOĆE

Ujedinjenim nacijama preti zastarelost

Izbeglice, hrana, medicinska nega: sve agencije Ujedinjenih nacija (UN) aktivirale su se s početkom rata u Ukrajini. Međutim, ova institucija podbacuje u svojoj osnovnoj misiji obezbeđivanja mira i bezbednosti. Generalnom sekretaru Antoniju Guteresu bila su potrebna pedeset četiri dana da pokrene diplomatsku inicijativu. Nakon fijaska u Siriji, nije li previše još jedan neuspeh?

Njujork, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, 21. februar 2022. godine. Nakon što je, kao i većina njegovih kolega, osudio „kršenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine“, kenijski ambasador Martin Kimani dodaje svoje primedbe: „Dalje, kategorički osuđujemo trend uočen poslednjih decenija kod nekih moćnih država, uključujući članice Saveta bezbednosti, koje beskrupulozno krše međunarodno pravo.“ On takođe upozorava i svečano upućuje poziv: „Multilateralizam je večeras na ivici smrti. Danas je napadnut, kao što je i nedavno bio, od strane drugih moćnih država. Pozivamo sve države članice da se okupe uz generalnog sekretara, od kojeg tražimo da organizuje mobilizaciju u odbranu multilateralizma.“

Retko je, u tako malo reči, opisana dubina međunarodne krize koja se zaoštrava više od deset godina i koja sada predstavlja egzistencijalnu pretnju Ujedinjenim nacijama (UN). Kako nas Kenija podseća uglađenim jezikom punim diplomatskih insinuacija, ovo svakako nije prvi put da se besramno napadaju osnovni principi Povelje UN — naročito zabrana upotrebe sile i nemešanje u unutrašnje stvari — od strane jedne od pet stalnih (P5) članica Saveta bezbednosti (SAD, Rusija, Kina, UK i Francuska). Invazija na Irak koju je preduzela koalicija predvođena Vašingtonom i Londonom 2003. godine jedan je od najspektakularnijih primera gaženja ovih principa. Nedavno je manje primećeno, ilegalno bombardovanje sirijskih hemijskih postrojenja od strane Sjedinjenih Država, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, 13. aprila 2018. godine, podstaklo hitan sastanak visokog kruga UN. „Kao generalni sekretar Ujedinjenih nacija“, rekao je Antonio Guteres, „imam dužnost da podsetim države članice da postoji obaveza, posebno kada su u pitanju mir i bezbednost, da se deluje u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i međunarodnim pravom uopšte. Povelja je vrlo jasna po ovim pitanjima. Savet bezbednosti ima prevashodnu odgovornost da održava međunarodni mir i bezbednost. Pozivam [njegove] članice da se ujedine i ispune ovu odgovornost.“

Ovog proleća 2022. godine, dok ruska agresija na Ukrajinu usmrćuje na hiljade civila, a milione izbeglica šalje na put, čini se da su UN ogrezle u mešavini besa i zbunjenosti bez presedana. U Savetu bezbednosti, isti glumci ponavljaju isti loš film o bespomoćnosti. Iako je prikupila jedanaest od petnaest glasova, rezolucija kojom se osuđuje zločin Moskve — koju su, između ostalih, podnele Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Norveška i Albanija — odbijena je 25. februara. Veto izolovane Rusije dovoljan je da sahrani inicijativu koja bi omogućila Savetu da izvrši svoju misiju međunarodne policije: da uvede sankcije i da možda pokrene vojnu intervenciju, kao u januaru 1991, pet meseci nakon invazije Iraka na Kuvajt, ili 2011. godine protiv Libije Muamera el Gadafija.

Umnožavaju se zamrznuti sukobi i bučne podele u Savetu bezbednosti. Konkretno, od 2011. godine, to telo je uspelo da se usaglasi samo u pogledu tri humanitarne rezolucije koje se tiču rata u Siriji i nije uspelo da izgradi mirno rešenje. „Treba da pripazimo da sirijska tragedija ne bude grobnica Ujedinjenih nacija“, upozorio je 22. februara 2018. godine francuski ambasador pri UN Fransoa Delatr.

Zakasnela diplomatska inicijativa

Simptom paralize Generalne skupštine — koja se u principu ne može izjasniti o situaciji kojom se bavi Savet bezbednosti — naročito je izražen povodom dva rata \(Ukrajina i Sirija), a počiva na usvojenoj rezoluciji „Unija za očuvanje mira“, od 3. novembra 1950. godine. Ta rezolucija omogućava Generalnoj skupštini da, u slučaju ćorsokaka između P5, formuliše svoj politički stav o krizi, a da ipak ne može da preduzme mere prinude, kakve bi mogao da preduzme samo Savet bezbednosti. Iako imaju simboličku snagu, dve osude izrečene Rusiji po ovoj posebnoj proceduri, većinski izglasane u Generalnoj skupštini 2. i 24. marta 2022. godine, ne čine da zaboravimo neuspeh međunarodnih policijskih mehanizama predviđenih Poveljom UN.

Dok nova zloupotreba moći od strane jedne velike sile preti da uništi kredibilitet ove organizacije, njen generalni sekretar čeka 19. april da preduzme diplomatsku inicijativu. Prvi zvaničnik UN — često predstavljan kao „hodočasnik mira“ — nekoliko nedelja je bio usredsređen na humanitarnu dimenziju krize. „Znamo da su [UN] teške i ne baš pokretljive“, zabrinut je Didije Bilion, zamenik direktora Instituta za međunarodne i strateške odnose (IRIS), „ali (...)

Obim celog teksta : 2 157 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

An-Sesil Rober

PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst