Demonstracije venecuelanske opozicije i njihovo gušenje doveli su 2014. i 2017. godine do smrti oko 180 ljudi. U Peruu je od početka narodnog ustanka u decembra 2022. godine pod policijskom paljbom stradalo najmanje 60, a povređeno više od 1800 ljudi. U obe zemlje, demonstranti su se pobunili protiv lidera države: Nikolasa Madura u Venecueli i Dine Boluarte u Peruu. Međutim, naizgled slične situacije u dve zemlje izazvale su različite medijske i diplomatske reakcije. U jednoj zemlji se vlast osuđuje a demonstrantima pruža podrška, dok se u drugoj izražava solidarnost sa predsednicom a nasilno gušenje protesta previđa.
U Peruu, 6. juna 2021. godine, seoski učitelj Pedro Kastiljo biva izabran za predsednika. Tom prilikom, Kastiljo je pobedio Keiko Fudžimori, ćerku nekadašnjeg diktatora Alberta Fudžimorija (1990-2000). Kastiljo i njegov tim „moraju biti spremni na ozbiljnu reakciju oligarhije i njihovih nadređenih iz Vašingtona. Peru poseduje značajna nalazišta bakra i zlata, koje je Zapad navikao da eksploatiše pod svojim uslovima. Oni ne prave ustupke“, upozorio je britanski novinar Met Kenard.
Dva pokušaja da bude smenjen (prvi samo četiri meseca nakon inauguracije), sedamdeset osam ministara i četiri vlade kasnije, sateran uza zid, predsednik je 7. decembra 2022. godine objavio svoju „odluku da proglasi vanredno stanje u cilju obnove vladavine prava i demokratije, te da se pritom privremeno raspušta Kongres i raspisuju izbore za Ustavotvornu skupštinu koji će se održati kroz devet meseci“. Njegovi protivnici reaguju kontranapadom. Kongres ga, nepuna dva sata nakon pomenutog govora, smenjuje sa funkcije zbog „trajne moralne nesposobnosti“. Kastilja hapsi i u zatvor smešta njegov vlastiti telohranitelj. U pitanju je zapravo državni udar, koji potpredsednicu Boluarte ovenčava predsedničkom lentom.
I pre zalaska sunca tog 7. decembra u Limi, Vašington već naziva Kastilja „bivšim predsednikom “. Narednog dana, Sjedinjene Države pozdravljaju uspostavljanje „demokratske stabilnosti “ u Peruu i obećavaju da će sarađivati sa novom predsednicom. Evropska unija takođe podržava sav njen „trud u cilju obnavljanja dijaloga i jačanja vladavine prava i demokratskih institucija “. Nedugo potom, na hiljade Peruanaca izašlo je na ulice zahtevajući ostavku Dine Boluarte i povratak Kastilja. Okupljeni pred Kongresom, upozoravali su: „Ako ne bude oslobođen, nastupiće revolucija“. Poljoprivredni sindikati, uz društvene, zemljoradničke i organizacije starosedelaca, pozvali su na štrajkove i blokade. Protesti jačaju širom zemlje, a država odmah odgovara represijom.
Lavina međunarodnih izveštaja
Vraćamo se u Venecuelu gde je Maduro postao privremeni predsednik nakon smrti Uga Čaveza 5. marta 2013. godine. Poziciju je utvrdio već 14. aprila iste godine, pobedom na izborima sa 50,6% glasova. Odluka opozicionog kandidata Enrikea Kaprilesa da osudi izbornu prevaru podstakla je velike proteste, prošarane vandalskim ispadima i sukobima u kojima je život izgubilo sedmoro ljudi iz redova Madurovih pristalica i policije. U februaru 2014. godine, počinje novi talas protesta, u kojima su stradale četrdeset tri osobe (opozicionari, ali i „čavisti” i pripadnici policije). Ovaj protest, koji je započeo među studentima usled visoke inflacije i stalnih nestašica, opozicija naziva „la Salida” (izlaz). Od prvog dana su maskirani demonstranti bacali kamenje i molotovljeve koktele na javne institucije, uključujući i zgradu vlade u saveznoj državi Tačira.
Saopštenje o smrti prve tri žrtve izazvalo je lavinu izveštaja i uvodnika u međunarodnoj štampi. Četiri meseca je Venecuela bila centralna tema. BBC izveštava 27. februara da se protesti pretvaraju u pobunu: „Sada su to strukture nalik utvrđenju od cigli, dušeka, drvenih dasaka, pa i bodljikave žice .“ Nedugo potom, tadašnji američki državni sekretar Džon Keri osudio je „besmisleno nasilje“ nad pobunjenicima protiv vlade i optužio predsednika Madura da „sprovodi teror“ protiv vlastitog naroda.
U Peruu 2022. godine, mediji se, pak, obrušavaju na demonstrante. „Zašto se ovoj gospodi [koji bacaju kamenje na policiju] ne puca u glavu?“, pita se novinar Filip Baters kanala Vilaks u intervjuu sa šefom (...)
