Međunarodni krivični sud (MKS) je 17. marta pokrenuo proceduru za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog ratnog zločina: deportacije ukrajinske dece. Sud, čije su sudije i tužilac takođe pod istragom u Rusiji, ne poseduje sredstva da izvrši ovu odluku, tako da ona neće imati kratkoročne posledice za zainteresovane strane. Ipak, nije u pitanju beznačajna sasvim odluka jer se dešava da prvi put ova institucija optuži za ratne zločine vođu države sa termonuklearnim oružjem, posebno dok rat još uvek traje. Sada su mogući različiti scenariji.
Prvi bi bio jačanje međunarodne krivične pravde. Od njegovog osnivanja 1998. godine, MKS se suočava s određenim ograničenjima. Osim Rusije, druge moćne zemlje (SAD, Kina, Izrael itd.) nisu ratifikovale njegov osnivački status, a on ne poseduje policijske snage koje bi bile sposobne da operacionalizuju njegove odluke. Sud je više puta vodio postupke protiv državljana slabijih država, uglavnom afričkih, što je izazvalo optužbe za rasizam od strane Afričke unije. U 2010-ima, tužilac Fatu Bensuda, na funkciji od 2012. do 2021. godine, hrabro je otvorila dva postupka protiv SAD-a i Velike Britanije zbog zločina počinjenih u Avganistanu i Iraku. Vašington je tada povukao vize i zamrznuo imovinu članovima sudskih veća, sve dok optužbe nisu bile povučene. Nakon dugog pravnog spora s Londonom, sudija je na kraju samostalno zatvorila slučaj.
U ovom slučaju, MKS može računati na saradnju Ukrajine za sprovođenje dokaza. Odluka da se optuži predsednik velike vojne sile znači li da više niko ne može da pobegne ruci pravde, odnosno da bude izuzet od pokretanja postupka, ili čak osude u odsustvu? Ova optimistička perspektiva može biti potvrđena ukoliko MKS sutra optuži druge moćnike, na primer bivšeg američkog predsednika Džordža Buša za ulogu u invaziji Iraka 2003. godine (pročitajte tekst Serža Alimija u ovom broju). Međutim, takav razvoj događaja deluje trenutno nerealistično.
Nelagoda na Globalnom Jugu
(...)
