Švajcarska se potresla tri puta 19. marta 2023. godine. Prva dva potresa vrlo slabe magnitude, zabeležena u 3 sata ujutru u kantonu Fribur i malo posle podneva u kantonu Graubinden, stanovništvo nije primetilo. Treći potres, međutim, pošto je uzdrmao švajcarski finansijski centar, još dugo će odjekivati. U nedelju uveče, posle žestokih pregovora, vlasti su ozvaničile preuzimanje banke Credit Suisse od strane njenog rivala UBS (50.000 i 74.000 zaposlenih, tim redom). Zemljotres nalik narcističkoj povredi ove zemlje udara, naročito, u njen visoko poštovani finansijski sektor.
Osnovana 1856. od strane industrijalca i političara Alfreda Ešera, koga su sugrađani prozvali „kraljem Švajcarske“, zbog odlučujuće uloge koju je igrao u ekonomskoj modernizaciji zemlje, banka Credit Suisse stigla je do tačke s koje nema provratka. Potpuni bankrot ove ciriške predvodnice, iscrpljene ogromnim oticanjem depozita usled višegodišnjih strateških grešaka, mogao bi ugroziti švajcarsku ekonomiju. To bi takođe izazvalo velike turbulencije u globalnom finansijskom sistemu, objašnjavaju vlasti u pokušaju da opravdaju njenu kupovinu po niskoj ceni od strane UBS-a: 3 milijarde švajcarskih franaka (3,1 milijardu evra) za knjigovodstvenu vrednost procenjenu na 54 milijarde.
Tajnost iliti neprozirnost pregovora o kojima proizvoljno odlučuje Savezno veće nije svima po ukusu. Oblik pripajanja, u vidu potpunog stapanja aktivnosti Credit Suisse-a ili, pak, otcepljenje njene švajcarske filijale da bi se suzbio nered u društvu, trebalo bi da bude obznanjen do kraja juna. Operaciji preti lavina pritužbi od strane vlasnika konvertibilnih obveznica i akcionara koji smatraju da im je naneta nepravda, ili od strane zaposlenih kojima će vladinom odlukom biti smanjeni bonusi. Uskoro bi poslanici Savezne skupštine trebalo da osnuju istražnu komisiju koja bi utvrđivala odgovornost za ovaj fijasko. To ukazuje na ozbiljnost šoka u kome se zemlja nalazi. Naime, u čitavoj svojoj istoriji, (…)
