Iako su je Zapadnjaci dugo zamišljali kao ezoteričnu hipi praksu, joga je uspela da se izbori za časno mesto u našem svakodnevnom životu. Podučava se u stručnim centrima, vežba se u sportskim salama, ali i na neočekivanim mestima poput bolnica i škola, u vojsci ili u preduzećima. Izgleda da su blagodati koje se jogi pripisuju neograničene: od održavanja zdravlja, negovanja pozitivnog razmišljanja, kontrole stresa, sređivanja emocija, razvoja otpornosti u kriznim situacijama, preko oslobađanja svog punog potencijala, povezivanja sa svojim „autentičnim ja“, postajanja efikasnijim, fleksibilnijim, kreativnijim i srećnijim, pa sve do širenja mira u svetu.
Joga se danas širom sveta podučava kao metod ličnog razvoja, koji uz to, zahvaljujući svojoj „autentičnosti“ i ugledu jedne daleke i drevne tradicije, nosi i izvestan orijentalni šarm. Ili, rečima novinarke Mari Kok, joga „svim izribanim delovima savremenog sveta“ donosi „zračak spasa koji je ne samo dostupan, već poseduje i moć preobražaja “. Upravo se zahvaljujući tom obećanju preobražaja joga spektakularno širi poslednjih godina. Prema podacima Nacionalne unije učitelja joge, 7,6 miliona Francuza tvrdi da redovno vežba jogu jednom ili dvaput mesečno.
Joga je svuda i može sve. Kompanija Amazon, kao deo svog programa WorkingWell („raditi dobro“), svojim zaposlenima u skladištima obezbeđuje kabine domišljato nazvane „AmaZen“. U tim se kabinama recituju mantre, tu se meditira i proteže, a sve zato da bi se „zaposleni podstakli na rad i da bi napunili baterije “. Vlasnik jedne ajurvedske kompanije za proizvodnju biljnih čajeva, koji je odlučio da zaposlenima obezbedi časove joge u toku pauze za ručak, poverio nam se: „Imamo tu sesiju joge i (...) deset minuta nakon toga imamo mali improvizovani sastanak. Pošto su ljudi mirni, (...) mogu da uputim kritiku ili dve nekom zaposlenom, a da oni dobro reaguju na to. Pošto to kažem pred svima, i meni je mnogo prijatnije da to uradim u tom prostoru.“ Jedna koleginica, učiteljica joge, ispričala mi je kako su je zaposleni jedne firme loše dočekali, zato što je čas organizovala kadrovska služba nedugo nakon samoubistva jednog od njihovih kolega. Ali su, takođe, upravo sledbenici joge ti koji sa uzdahom zamišljaju da bi „svet bio mnogo bolji kada bi se svi bavili jogom“, te uporno ignorišu činjenicu da je ona jednako fascinirala i antimoderne mislioce poput italijanskog filozofa Julijusa Evole ili, pak, da indijski premijer Narendra Modi zastupa ideje krajnje desnice uprkos vežbanju joge.
Istini za volju, u drevnim tekstovima na koje se savremena joga još uvek poziva nema nikakvog obećanja boljeg života. Predmoderne prakse – pošto postoji više vidova joge – pojavljuju se na indijskom potkontinentu tokom prvog milenijuma pre nove ere. One su potekle iz odricanja i podvižništva. Disciplinovano vežbanje vam zapravo omogućava da izbegnete ponovno rođenje, da se oslobodite ciklusa reinkarnacija – tog zatočeništva koje opisuje indijski pojam samsare. Savremena verzija tog učenja zalaže se za neku vrstu optimizacije samih sebe, u smislu poboljšanja svog postojanja ovde dole, time što će ljudi postati „bolja verzija sebe“. Kako objasniti takav preobražaj? Joga i celokupna indijska kultura na Zapadu su istorijski viđene kao alternativa jednoj suvoparnoj i otuđenoj modernosti. Od prvog talasa globalizacije joge krajem 19. veka, kroz tu su se praksu (…)
