Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

„ZA PETNAEST MINUTA U ZGRADI EKSPLODIRA BOMBA!“

Uloga američke korporacije u svrgavanju Salvadora Aljendea

Pre skoro pola veka, 11. septembra 1973. godine, državnim udarom izvedenim uz podršku SAD-a okončan je socijalistički eksperiment u Čileu, kao i život tadašnjeg predsednika Salvadora Aljendea. U tom je periodu američki telekomunikacioni gigant ITT podmuklo doprineo destabilizaciji vlade i utro put sadašnjim mamutima iz Silikonske doline

JPEG - 39.9 kio
@Jorge Barahona

Dve nedelje nakon što su, u krvavom puču Augusta Pinočea, stradali Salvador Aljende i čileanska demokratija, Njujork tajmsu je u kasne sate upućen anonimni poziv. „Obratite pažnju“, pozivao je glas iz slušalice, „neću da ponavljam“. Krajem septembra 1973. godine, najavljeno je nešto dotad nečuveno: „Za petnaest minuta eksplodiraće bomba u zgradi Međunarodne telefonske i telegrafske korporacije.“ Meta napada, poznatija kao Aj-Ti-Ti (ITT), nije izabrana nasumično, već je to bila „odmazda za zločine koje je ITT počinio protiv Čilea.“

Ovaj tehnološki gigant i rastući konglomerat u to vreme je spadao u najveće multinacionalne korporacije na planeti. U čuvenom upravnom odboru kompanije sedeli su bivši direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) i bivši predsednik Svetske banke – idealna ekipa da se jedan od najvećih klijenata američke vojske ubroji u glavne profitere Vijetnamskog rata. Kompanija ponosno ističe svoju poziciju u okviru vojno-industrijskog kompleksa. „Da biste videli u mraku, gledajte ITT. Noć više nije okrilje gerile“, glasi reklama iz 1967. godine za njihove uređaje za noćno osmatranje, upravo one godine kada je Ernesto „Če“ Gevara ubijen u Boliviji. Kompanija je, takođe, bila predmet prozivki, poput poziva na bojkot industrijskog hleba koji proizvodi jedna od podružnica ove grupe. „Kupite hleb, kupite bombe: ITT u Vijetnamu“, bio je naslov u jednim levičarskim novinama. U aktivističkim krugovima, akronim kompanije se čita kao Imperialism, Treason and Terror („imperijalizam, izdaja, teror“). Ali je prozivka ipak daleko od podmetanja bombe usred Menhetna.

Uređaj je konačno eksplodirao u 5:40 ujutru u Aveniji Medison, br. 437, u sedištu ITT-ovog ogranka za Latinsku Ameriku. Posle Rima i Ciriha, bio je to treći napad za manje od dve nedelje na ovu međunarodnu korporaciju. I time je otpočela čitava serija.

Za razliku od današnjeg techlash-a (popularnog izraza kojim se opisuje povratni udarac na Silicijumsku dolinu), akcije protiv ITT-a iz 1973. godine napravile su više štete nego današnji ogorčeni tvitovi. Prema kritičarima, ova korporacija otelovljuje ne samo multinacionalni kapitalizam već i autonomnu vlast, koja vodi vlastitu spoljnu politiku, raspolaže vlastitom špijunskom službom, pa čak i političkim osobljem, upošljavajući nekadašnja vojna lica, tajne agenate, diplomate i novinare dobitnike Pulicerove nagrade preobraćene u službenike za odnose s javnošću. Čini se da ITT ima sve prerogative državne vlasti. Otuda i naslov jedne knjige o ovoj kompaniji, objavljene 1973. godine, glasi Suverena država.

Mladi advokat po imenu Fidel Kastro

Danas su giganti iz Silicijumske doline osuti optužbama za tehno-feudalizam, u kojima se opisuju kao srednjovekovni gospodari, vlasnici nad sudbinama svojih korisnika. Tim se optužbama, zapravo, ponovo skreće pažnja na poluvekovno nezadovoljstvo, ilustrovano čak i u jednoj knjizi sa početka 1980-ih, napisanoj u slavu ITT-a. Knjiga, već sa prve stranice, priziva feudalnu scenografiju time što svoje čitaoce poziva da se vrate u „srednjovekovnu Evropu 13. veka“, kako bi delovanje ove međunarodne korporacije smestili u „feudalni kontekst“. Poređenje nikako nije neosnovano, ali pati od ozbiljne analitičke greške. Naime, nisu sve države iste, niti imaju identične odnose sa tehnološkim gigantima. Međutim, dovoljno je pratiti istoriju ITT-a da bi se razumelo da preobražaj jednog skromnog telefonskog operatera u globalnog mamuta direktno proističe iz vojne, finansijske i tehnološke dominacije jedne države. Nikada ITT, niti Silicijumska dolina, ne bi doživeli tako drastičan rast da nisu bezuslovno podržani od strane Sjedinjenih Država.

Braća Hernan i Sosten Ben osnovali su ITT 1920. godine u Njujorku. Kompanija im je prvobitno služila kao paravan iza koga su upravljali svojim telefonskim instalacijama u Portoriku i na Kubi. Rođeni u Sent Tomasu na današnjim Devičanskim ostrvima, braća su dobro poznavala Karibe i trudili su se da tamo usmere američki kapital. Benovi su posedovali malo porodično bogatstvo i jednu sveproždiruću ambiciju. Pre nego što se nastanio u Portoriku, Sosten je nekoliko godina radio na Vol Stritu, gde je uspostavio plodne veze sa Dž. P. Morganom i onim što će kasnije postati Citibank.

Tokom 1920-ih, ITT se proširio na Meksiko, Urugvaj, Brazil, Čile, Argentinu i Španiju. Već 1929. godine kompanija je kontrolisala dve trećine telefona i polovinu kablova u Latinskoj Americi. Ovu meteorsku ekspanziju omogućio je kredit koji su Benovi dobili zahvaljujući svojim vezama sa Volstritom, a pratilo ju je i nastojanje Sjedinjenih Država, tadašnje (...)

Obim celog teksta : 2 287 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Jevgenij Morozov

je autor podkast serijala The Santiago Boys – devet epizoda u produkciji Chora Media i Post-Utopia. Serijal je zasnovan na više od dve stotine intervjua i poslužio je kao inspiracija za ovaj članak.
PREVOD: Milisava Petković

Podeli ovaj tekst