Posle trideset pet godina vlasti bez otpora nad Narodnom Republikom Bugarskom, Todor Živkov, njen glavni lider, podnosi ostavku 10. novembra 1989, dan nakon pada Berlinskog zida. U manje od dve godine, komunistički državni aparat se urušava. Efektivi policije i vojske se smanjuju dok zemlja naglo otkriva ekonomsku i fizičku nesigurnost. Broj osuda izrečenih od strane sudova se prepolovljuje 1993. godine, dok se stopa kriminala udvostručuje, podstaknuta rastom krađa. Hitna potreba za bezbednošću nailazi na obilatu ponudu po meri: bivši policajci ili vojnici nedavno otpušteni, ali i velik broj bivših sportista (boksera, rvača, dizača tegova) koji su postali siročad režima koji ih je mazio. Drastično smanjenje javnih subvencija i zatvaranje sportskih infrastruktura primoravaju ove ljude da preorijentišu svoju karijeru iskorišćavajući svoju fizičku snagu i veze sa tajnom policijom.
Već od 1991. godine, kompanije za obezbeđenje osiguravaju luke, male prodavnice i administracije. Šta više, deo bivše komunističke elite se prekvalifikuje u poslovni svet i želi da obezbedi svoje aktivnosti, bilo da su legalne, neformalne ili kriminalne. Ilija Pavlov, bivši zvaničnik ministarstva kulture, postaje lider, osniva 1991. godine Multi-group, jednu od prvih privatnih kompanija u zemlji. Prvo se bogati organizovanjem izložbi i koncerata, zatim kupovinom kazina. Kako bi zaštitio poslove, bivši rvač Mladen Mihalev, osnivač agencije za obezbeđivanje Sic, obezbeđuje mu vozače i telohranitelje. Tu su i bivši policajci čije se iskustvo krijumčarskih mreža koristi za nezakonite aktivnosti, posebno trgovinu naftom (posebno tokom embarga na bivšu Jugoslaviju). Tokom devedesetih godina, zaposleni u Sic organizuju veliki šverc šećera za Bartex, podružnicu Multigroup. Tada su to oni koji istovaruju i nadgledaju transakcije u luci Burgas na Crnom moru.
Između 1994. i 1997. godine, broj agencija za obezbeđenje se četverostruko povećao. Rvači i bivši (…)
