U smiraj dana, grupice demonstranata idu ka aveniji Šahrah-e-Fezal, glavnoj arteriji Karačija, privrednog i finansijskog centra Pakistana. Iako pojedini vitlaju bambusovim štapovima i izgledaju odlučni da se sukobe sa snagama reda, drugi su došli porodično. U toj razjarenoj gomili, veliki je broj žena.
Nekoliko sati ranije, u toku prepodneva 9. maja 2023. godine, u okviru istrage o navodnoj korupciji u Islamabadu je uhapšen bivši premijer Imran Han. Taj događaj je njegove pristalice izveo na ulicu a u velikim gradovima u zemlji je odmah izbilo nasilje. Demonstranti koje smo sreli u Karačiju kažu da su ogorčeni zaverom protiv njihovog miljenika koji je, kako smatraju, jedini kadar da uzdigne zemlju i oslobodi je od korupcije. Između dva napada suzavcem, pristalice njegove stranke Pakistan Tehreek-e-Insaf (Pakistanski pokret za pravdu, PTI), skandiraju antimilitarističke slogane: „Pravi teroristi se kriju iza uniforme!“ Uostalom, najodlučniji su se ustremili na rezidenciju komandanta vojske, simbol vojne moći u gradu.
Iako su u Karačiju taj plan osujetile policijske snage, sasvim je drugačije u Pendžabu, najnaseljenijem i najnaprednijem regionu u državi, koji je, uostalom, i glavno mesto za regrutaciju. U Ravalpindiju, četvrtom najvećem gradu u Pakistanu, pristalice PTI-ja su napale generalštab vojske dok su u Lahoru zauzeli zgradu vojne komande koju su opustošili i potom zapalili. Cenzura je zabranila televizijskim kanalima da prenose slike nereda, no one se u velikoj meri šire društvenim mrežama sve dok i pristup istima nije blokiran.
Nikada u burnoj istoriji zemlje vojska nije tako neposredno napadnuta a tokom narednih dana je bojazan od eskalacije sve obuzeo. Smatra se da je Han sačuvao podršku pojedinih ljudi iz vojske a raširene glasine o pobuni pokreću priče o građanskom ratu. Čini se da je Pakistan, peta zemlja na svetu po broju stanovnika i jedina muslimanska nuklearna sila, na rubu ponora.
Iako je i uzdrmala najznačajniju državnu instituciju, majska kriza je dovela do povratka autoritarne vlasti u maskirnim bojama. Tokom narednih meseci policija sve češće napada vođe PTI-ja. Uhapšeni su svi koji su odbili da se odreknu Hana. Pošto je pušten uz kauciju, nekadašnji šampion u kriketu preobraćen u političara je 5. avgusta ponovo je uhapšen i osuđen na tri godine zatvora jer je prodao zvanične poklone s ciljem ličnog bogaćenja. Zabranjujući mu da se kandiduje za bilo koji izborni mandat u narednih pet godina, ova osuda je onemogućila vođi PTI-ja – koji je i dalje najpopularnija politička ličnost – da učestvuje na narednim izborima.
Prvo predviđeni za novembar 2023, izbori su pomereni za kraj januara 2024. godine. Narodna skupština je raspuštena u predviđenom roku a prelazna vlada je započela sa radom 17. avgusta zamenjujući vladu Šehbaza Šarifa koji je bio na njenom čelu od aprila 2022. Izborna komisija je, međutim, preduzela korake za „ponovno određivanje granica“ stotine izbornih oblasti što je opravdalo pomeranje izbora za više meseci dajući dovoljno vremena vojsci da se sa protivnicima PTI-ja dogovori o izlasku iz krize. Nakon četrdeset godina izgnanstva, povratak Navaza Šarifa – starijeg brata šefa odlazeće vlade, koji je dugo bio u zavadi sa vojskom – bi mogao da označi važnu etapu u pregovorima.
Navedena reorganizacija pakistanske političke scene deluje poznato. Od kada je general Mohamed Zija ul Hak 1977. godine srušio Zulfikara Ali Buta, više jakih političkih vođa – Benazir Buto (1988-1990; 1993-1996), Navaz Šarif (1990-1993; 1997-1999; 2013-2017) i Han (2018-2022) – je pokušalo da se nametne. Ubeđeni da imaju podršku naroda, odlučno su se uhvatili u koštac sa državnim aparatom – vojskom i njenim obaveštajnim službama, ali i sa sudskom vlasti. U tom odmeravanju snaga svi (…)
