Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

VLADA PREMIJERA NETANJAHUA ODBACUJE SVAKI POLITIČKI PRISTUP U VEZI SA HAMASOM

Strateška greška Izraela

Sa napadom Hamasa na civile i vojna postrojenja 7. oktobra, Izrael je doživeo ogromnu traumu. Jedan od razloga ovog tragičnog događaja je odbijanje izraelskog rukovodstva bilo kakvog političkog rešenja palestinskog pitanja. Rat koji se trenutno vodi u Gazi pod izgovorom uništenja Hamasa, ima potencijal da izazove buduće tragedije

JPEG - 265.6 kio
@Craig Manners

Na Jerusalim je 15. marta 2003. godine palo dosta snega, a Avi Dihter, tada šef izraelske unutrašnje obaveštajne službe Šin Bet, poznate i kao „Šabak“, mora peške da pređe deo puta kako bi stigao do Matija Štajnberga u četvrti Beit Hakerem. Treba da mu saopšti da više ne želi njegove usluge. Time se odriče najboljeg stručnjaka za palestinsko pitanje, koji je tokom decenija bio glavni analitičar Mosada, potom vojnih obaveštajnih službi, na kraju i Šin Beta. Suprotno zvaničnoj politici vlade, ovaj stručnjak je kritikovao premijera Arijela Šarona zbog odbacivanja mirovne inicijative, koju je u martu 2002. godine na samitu Arapske lige u Bejrutu predstavio kralj Abdulah Al-Saud. Ovaj plan, koji i dalje ostaje zvaničan stav Lige, predviđa konačnu normalizaciju odnosa između Izraela i njegovih arapskih suseda u zamenu za potpuno povlačenje Izraela sa teritorija okupiranih u junu 1967. godine.

Mati Štajnberg dovodi u pitanje politiku ciljanih likvidacija palestinskih lidera, ali je pre svega uveren da rukovodstvo dovodi zemlju u opasnost kada posmatra situaciju isključivo sa sigurnosnog stanovišta. Prema njegovim analizama, samo stvaranje nezavisne Palestine može da omogući Izraelu da ostane jevrejska i demokratska država. Kao priznati univerzitetski profesor, Steinberg nije prestajao da iznosi svoje stavove tokom poslednjih dve decenije. Pokušao je 2005. godine, bez uspeha, da objasni vojnim i političkim činiocima da jednostrano rasturanje naselja u Gazi po odluci Šarona vodi ka strateškoj katastrofi. Zbog čega je doneta takva odluka?

Dov Vajsglas, u to vreme advokat i blizak savetnik premijera, odao je listu Haaretz prave namere vlade: „Povlačenje iz Gaze znači zamrzavanje političkog procesa. I kada zamrznete taj proces, sprečavate stvaranje države Palestine i sprečavate svaku raspravu o izbeglicama, o granicama i o Jerusalimu“ (8. oktobar 2004). Neposredno nakon ovog povlačenja, izraelska vlada odbila je jačanje palestinske policije u Gazi i zabranila, u julu 2007, izraelskoj vojsci da podrži tu istu policiju tokom puča Hamasa radi preuzimanja kontrole nad enklavom. S tačke gledišta izraelskih vojnih i političkih lidera, izbor statusa quo vodio je prepuštanju islamističkoj organizaciji upravljanje svojom teritorijom, uz istovremeno slabljenje Palestinske vlasti kojom je predsedavao Mahmud Abas iz Ramale, na Zapadnoj obali... a zaboravljalo se i da je za Hamas, kao fundamentalistički pokret, Gaza i čitava Palestina islamska zemlja, čiji je centar džamija Al-Aksa u Jerusalimu.

Osveta nije politika

Sa povratkom na vlast 2009. godine, Benjamin Netanjahu nastavio je strategiju održavanja Hamasa na vlasti u Gazi, dopuštajući, na primjer, Kataru da ga finansira. Godine 2019. objasnio je poslanicima Likuda da svako ko želi da spreči stvaranje palestinske države mora da podrži jačanje i transfer sredstava Hamasu. Formirajući, u decembru 2022, vladu sa najizraženijim aneksionim planom u istoriji Izraela, premijer je dao ključeve kolonizacije Bezalelu Smotriču, imenujući ga za ministra finansija i za ministra zaduženog za odbranu - i kao takvog odgovornog za civilnu upravu na Zapadnoj obali. Ovaj naseljenik sa mesijanskim idejama, objavio je 2017. godine plan kojim bi se osigurala pobeda Izraela. U stvarnosti, to je bila objava rata palestinskom pokretu. Plan je pružao „Arapima iz Judeje i Samarije“, drugim rečima, sa Zapadne obale, izbor „da ostanu i da žive kao pojedinci u jevrejskoj državi“, postavljajući pritom ovaj uslov: „Onaj ko ne želi ili ne može odustati od svojih nacionalnih ambicija dobiće pomoć da emigrira u jednu od mnogih arapskih država“.

Dok se posvećuje svojim univerzitetskim aktivnostima, Štajnberg pažljivo prati, sa zabrinutošću, palestinske reakcije na ove događaje. Na web stranicama Hamasa primećuje ubrzanje eshatoloških razgovora. Ako je šeik Ahmed Jasin (1937-2004), osnivač organizacije, najavio da će „cionistički entitet“ nestati do 2027, Štajnberg, bivši analitičar Šabaka, primećuje da su teolozi Hamasa odlučili da preduhitre proročanstvo. Saleh Al-Aruri, potpredsednik političkog biroa Hamasa i suosnivač njegove oružane grane, brigade Iz Al-Din (…)

Obim celog teksta : 2 032 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Šarl Enderlan

je novinar iz Jerusalima, autor knjige „Izrael, agonija jedne demokratije“ Seuil, Pariz, 2023.
PREVOD: Milan Zarić

Podeli ovaj tekst