Alhemičari su konačno pronašli naslednike dostojne njihove jalove potrage. Kako se zima bližila kraju, francuski novinari dali su sve od sebe da jedan predsednički gaf pretvore u blistavi dragulj geopolitičke analize. „U ovom trenutku nemamo konsenzus da se zvanično, otvoreno i uz punu podršku pošalju trupe na teren“, izjavio je Emanuel Makron u ponedeljak, 26. februara, nakon tek održanog međunarodnog sastanka podrške Ukrajini u Parizu. „Stvari se, međutim, pomeraju, ne smemo ništa otpisati. Učinićemo sve što je potrebno da Rusija ne bude u stanju da dobije ovaj rat“, upozorio je.
U narednim satima, ova izjava predsednika izazvala je poplavu demantija. Odgovarajući svom odveć rečitom partneru, nemački kancelar Olaf Šolc bio je kratak: „Jedna stvar je jasna: neće biti kopnenih trupa evropskih država ili NATO-a“ (X, 27. februar). Dva glavna saveznika Kijeva saglasna su: „Ne razmatramo slanje naših trupa u Ukrajinu i oko toga imamo zajednički stav“ s Pragom, objasnio je premijer Poljske Donald Tusk na konferenciji za štampu koju je održao sa svojim češkim kolegom. „Ne postoji nikakav plan za slanje borbenih trupa NATO-a na teren u Ukrajini“, dodao je za agenciju Frans Pres (AFP) jedan zvaničnik ove vojne organizacije pod kontrolom Vašingtona.
U Sjedinjenim Državama, portparoli Bele kuće, Stejt departmenta i Pentagona naizmenično su, jedan za drugim, stajali na braniku: „Neće biti američkih trupa na terenu u Ukrajini“, odsečan je bio Džon Kirbi, portparol američkog predsednika. U tome mu se pridružio britanski premijer, Riši Sunak: „Ne planiramo masovno slanje trupa.“ Stav stratega iz Jelisejske palate odbacili su i Španija, Italija, Mađarska i Švedska. Makronov istup ispostavio se kao katastrofalan: umesto da podstakne „stratešku neodređenost“ kojom se toliko hvali, izneo je na svetlost dana „izrazitu saglasnost“ zapadnjaka – Šolcovim rečima – u odbijanju da pošalju svoje vojnike da se bore protiv ruskih. „Mora da se šale“, naslovio je šef spoljnopolitičke redakcije velikog nemačkog konzervativnog dnevnog lista Frankfurter Allgemeine Zeitung (27. februar), opisujući francusku spoljnu politiku kao niz „slabo razrađenih i nepromišljenih“ inicijativa. New York Times rezimira: „U pokušaju da zaplaši Kremlj, Makron je uspeo da šokira svoje saveznike“ (29. februar).
Radio Francuska u stavu mirno
Na sreću francuskog predsednika, dok strani lideri dovode u pitanje njegove kompetencije, dvanaestočlana aklamaciona brigada francuskih novinara i eksperata izbila je na male ekrane da proslavi njegovu odlučnost. Oni već dve godine, otkako su mobilisani na stranu Kijeva, maštaju o direktnijem vojnom sukobu s Rusijom. Zato u ovom predsedničkom izletu uživaju kao da ga je sam bog poslao.
Referišući na Makronovu „stratešku neodređenost“ (ideju da je u visokoj politici potrebno ostati neodređen, kako bi se kod protivnika proizvela sumnja u pnaše prave namere, prim. ur.), Pjer Servan priznaje na LCI-u da je „prijatno iznenađen“ i hvali ovu „veoma značajnu izjavu“. Prema mišljenju ovog atlantističkog militanta, „ona je pripremljena, promišljena i izgrađena“ (27. februar). E, pošto predsednikov odlučan stav nadmašuje očekivanja naših komentatora, gaf se briše. Nije ga ni bilo. Le Monde blagonaklono citira jednog savetnika iz Jelisejske palate koji tvrdi da su „izjave Emanuela Makrona uvek izuzetno koherentne“ (14. mart). Pešadija državnog novinarstva se zato mobilizuje u borbu protiv gotovo sveopšteg utiska grozničavosti i amaterizma. Do te mere da razmene u koje ulaze ponekad podsećaju na pozorišnu komediju. LCI, 29. februara:
Žan Katreme, dopisnik Libération-a iz Brisela. – Emanuel Makron je sve rekao kako treba. (…) To nikoga nije iznenadilo, svi su bili unapred obavešteni. David Pužadas. – Ah, pa to što govorite je važno, jer je tumačenje tih događaja kom smo izloženi sugerisalo kao da pravi neki potez. Žan Katreme. – Nipošto! Izabel Lase, novinarka Figaro-a. – Sve je bilo u potpunosti, ali u potpunosti pripremljeno! I Šveđani su bili obavešteni. Žan Katreme. – Baltici! Izabel Lase. – Nije bilo apsolutno NIKAKVIH [vrišti] iznenađenja. Žan Katreme. – Eto, nikakvih! A šta je bio cilj Emanuela Makrona? Pa upravo da ponovo uvede stratešku neizvesnost.
Voditelji jutarnjeg programa Frans Intera mogu samo da pozavide na takvom jednom pluralističkom vatrometu. Ali zamalo… Jer se javni servis već dve godine trudi da ovaj sukob pokrije s brižljivo gajenom pristrasnošću. Vojne (…)