Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

Izrael, Palestina i zapadni mediji

Da bi odbranio svoje interese, nametnuo svoju priču i ućutkao kritičare, Izrael koji se često predstavlja kao žrtva svojih arapskih neprijatelja, raspolaže širokom mrežom ambasadora i propagandista svih vrsta. Njegova strategija je utoliko efikasnija jer Tel Aviv uživa simpatiju mnogih zapadnih medija

JPEG - 800.8 kio
@Hans-Peter Gauster

On je rođen u vreme kada stid još nije postojao”. Nedavno, gledajući vesti na pragu Nove, 2024. godine otkrili smo osobu koja je otelovljenje ovog slikovitog izraz u svoj punoći njegovog značenja. Noć je bila tamna, rakete su na nebu iscrtavale svoje bele linije, i čovek nije mogao da sakrije osećanje duboke ogorčenosti. „Onima koji se pitaju zašto Izrael mora da eliminiše Hamas, evo odgovora. Teroristi Hamasa neselektivno bombarduju izraelske gradove tačno u ponoć kada počinje nova godina. Izrael mora da jednom zauvek eliminiše ovu pretnju!” Nijedna izraelska žrtva nije bila zabeležena, ali se 31. decembra, pa zatim prvog dana nove godine i dan nakon toga, bez prestanka nastavljalo, bombardovanje Gaze, koje je donosilo 100, 200, 300 žrtava svakog dana. Nedelju dana kasnije, nadmašen je broj od 22.000 „neutralisanih” Palestinaca, od kojih je barem 30% dece. A kada je samo nekoliko dana pre toga, možda kao poklon za novu godinu, izraelsko bombardovanje izbegličkog logora Maghazi odnelo 100 života, dotični je na to ostao nem. Rezervni pukovnik izraelske vojske rođen u Francuskoj, Olivije Rafovic, koji je bio predstavnik Jevrejske agencije zadužen da pomaže emigraciju francuskih Jevreja u Izrael, od 7. oktobra jedan je od frankofonih portparola izraelske vojske, što je funkcija koju je već obavljao tokom prethodnih ratova protiv Gaze. Godine 2015. pridružio se stranci Izrael Beitenu („Izrael, naš dom“), Avigdora Libermana, upravo u trenutku kada je ovaj poslednji, ministar spoljnih poslova, razmatrao plan za „premeštanje” dela Palestinaca koji su građani Izraela van države – što je prema međunarodnom pravu zločin. Ova pripadnost krajnjoj desnici, gde je konkurencija žestoka, ne sprečava ga da razvija prijateljske odnose u francuskim vodećim političkim i medijskim krugovima. Vrata su mu otvorena za gostovanja u televizijskim ili radijskim emisijama, gde se šepuri bez straha, znajući da mu neće biti postavljana ozbiljna pitanja. Koristi se mrežom svoje supruge, Roksane Rua-Rafovic, članice izvršnog odbora Pokreta preduzetnika Francuske (Medef) i rukovodioca StudioFakt Media Grupe, koja sarađuje sa francuskom nacionalnom televizijom (France Télévisions), Parlamentarnim kanalom (LCP), te Radiotelevizijom belgijske Francuske zajednice (RTBF). Najneverovatnije je to što je ona jesenas snimila dokumentarac za program „Dodatak istrazi” (Complement d’investigation) (Francuska 2, javni servis), Hamas: krv i oružje (26. oktobar), da bi branila, kako podozrevamo, pozicije Izraela čiji je portparol njen muž. Ova otkrića novinara Žak Mari Buržea na njegovom blogu nisu izazvala nikakvu pometnju u malom pariskom medijskom svetu. Le Parizijen je 2022. godine kupio 30% udela u StudioFaktu. Ovaj dnevnik pokazuje potpuno odsustvo balansiranog izveštavanja o Gazi, kao što je Akrimed primetio: „Od 8. oktobra do 20. decembra, reč ’bombardovanje’ nije se pojavila ni na jednoj od 74 ’naslovne strane’. Ipak, sa 18 glavnih naslova i 19 naslova uokvirenih zagradama ili trakama, rat na Bliskom istoku je zauzeo važno mesto.” Kako isti članak posmatrača medija primećuje, list „prezentuje samo jedan stav: način na koji izraelska vlada posmatra Gazu i prikazuje je ostatku sveta. Tokom više od dva meseca, nije bilo ni jedno lice civila Palestinca na naslovnim stranicama Le Parizijena. Ni jedno jedino”: na naslovnoj strani Le Parizijena, karikatura dvostruki standard”, 21. decembar 2023, www.acrimed.org ]].

Laž je greh samo kada nanosi zlo. Ona je velika vrlina kada čini dobro. (...) Treba lagati kao đavo, ne stidljivo, ne povremeno, već hrabro i uvek. (...) Lažite, prijatelji moji, lažite, vratit ću vam to kad se za to ukaže prilika“, poučavao je nekad Volter. To bi mogla da bude mantra svih vojnih lidera širom sveta. Ali Izrael je primenu ove maksime u zemljama koje se nazivaju demokratskim doveo do tako visokog nivoa umeća kakav do tada nije zabeležen, s čvrsto usađenim uverenjem da je lažući „za dobro” upravo on uzor pravde i istine. I sa prednošću koju nemaju drugi državni lideri, jer zapadni lideri i mediji a priori veruju da Izrael govori istinu. Gospodin Rafovic bestidno iznosi neistine, čvrsto uveren da će retko kad biti osporavan: tako je ponovio laži o trudnoj ženi kojoj je izbušen stomak ili o izraelskoj deci zatvorenoj u kavezu. Nije priznao, uprkos očiglednim dokazima, da je izraelska vojska bila odgovorna za smrti tokom „masakra u redu za brašno” 29. februara, kada je hicima ubijeno više od stotinu civila. Ipak, uprkos potvrđenim lažima, i dalje ga prijateljski i sa (...)

Obim celog teksta : 2 292 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Alen Greš

je direktor online časopisa Orient XXI. Autor knjige „Palestina: Narod koji ne želi da umre”.
PREVOD: Milanka Vorkapić Stojanović

Podeli ovaj tekst