Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

Kulturna olimpijada ili fabrikovanje podrške Olimpijskim igrama

Vlasti predstavljaju Olimpijske igre u Parizu kao priliku za Francusku, ističu uticaj zemlje, ekonomske koristi, nasleđe projekta Pjera de Kurbetena i uticaje na moral Francuza. Međutim, olimpijski entuzijazam se ne može tako usaditi. On se priprema i gradi

JPEG - 321 kio
@Tirza van Dijk

Ne podrazumeva se da narod automatski podržava velike sportske događaje. Kada je referendumom bilo zatraženo mišljenje građana (u Hamburgu i Sionu), organizovanje Olimpijskih igara je odbačeno. Ponekad je kandidatura bila povučena zbog same mogućnosti referenduma (Budimpešta), velike mobilizacije građana (Boston) ili nakon opštinske izborne kampanje (Rim). U Francuskoj ankete pokazuju slabljenje podrške, pogotovo među stanovnicima Il de Fransa (regiona kome pripada Pariz, gde će uglavnom biti održane OI). U martu 2024, 57% ljudi koje je ispitao institut za ankete ViaVoice reklo je da nisu oduševljeni olimpijskim događajima.

Kako bi Olimpijadu učinili privlačnom, javni organi se pozivaju na kulturni sektor i tako se, dajući joj prefinjenu etiketu, nadaju da će promeniti odnos stanovništva prema ovom sportskom spektaklu. Iz tog razloga je Ministarstvo kulture 2021. godine pokrenulo Kulturnu olimpijadu u Parizu za 2024. godinu. Označavanje projekata kao „podržanim od strane raznih kulturnih i sportskih činilaca“ pokreće isplatu subvencija: 20 miliona evra od države i 11,9 miliona od Organizacionog komiteta Olimpijskih i Paraolimpijskih igara (COJOP).

Koncept Kulturne olimpijade nastao je 1992. godine na Olimpijskim igrama u Barseloni. Projekat je nadahnut drevnim grčkim olimpijskim igrama tokom kojih su organizovana i likovna takmičenja (pesništvo, besedništvo, muzika, vajarstvo...). Stvaranje dela svih vrsta, prolaznih i trajnih, pratilo je ponovno rođenje Olimpijskih igara od 1912. do 1948. godine, a kasnije je to bilo povremeno. U 2024. neće biti kulturnog nadmetanja, biće kulturnih dešavanja postavljenih ispred sportskih događaja, kako bi ove druge učinili privlačnijim. Glavna misao je da se pokaže da postoje „zajedničke vrednosti u sportu i umetnosti, kao što su izuzetnost, ravnopravnost, kulturna raznolikost i jedinstvo“. A nikada se ne dobije objašnjenje kako „izuzetnost“ može da ide ruku pod ruku sa „ravnopravnošću“, niti kako možemo da vidimo „kulturnu raznolikost“ i „jedinstvo“ u sportskom spektaklu rođenom na Zapadu, koji se temelji na suparništvu svojstvenom za kapitalistički ekonomski sistem koji je od 19. veka nametnut celom svetu. Ali to ništa nije važno: „nekoliko velikih događaja će, zahvaljujući umetničkom stvaralaštvu, stvoriti sponu između sporta i kulture.“

Arhitekte i umetnici prenose pozitivnu poruku o Igrama

Kulturna olimpijada održava se do juna u određenom broju velikih subvencionisanih pozorišta, kao što je pozorište Šatle u Parizu, ali i u mnogo manjim, poput onog u pariskoj ulici Mufetar, u kome je smešten Nacionalni lutkarski centar (Centre national de la marionnette – CNM). Ovaj centar takođe namerava da svoju umetnost stavi u službu „vrednosti olimpizma, sporta i kulture, jer se one više spajaju nego što se suprotstavljaju“, kako čitamo na veb-sajtu. „Zajednišvo i osećanja dele se isto toliko na sportskim koliko i na kulturnim događajima.“ Tako je lutkarski centar postavio program umetničkog stvaralaštva za koji će „od 2021 do 2024. godine sportska tema biti nit koja vodi naš projekat u cilju izgradnje zajedničke priče“. Pravi katalog događaja po principu „ključ u ruke“, projekat „Sportska sveprisustva“ nudi predstave kratkog formata strukturama koje bi želele da ih izvode, i imaju za cilj da „pozovu pesničku i sportsku maštu u javni prostor“, predstave kao što su Svlačionica [Vestiaire] („Šta prolazi kroz glavu atletičara na 800 metara pred sportsko takmičenje?“) ili Sport u kutiji [Sport en boîte] („Da se ponovo otkrije ukus za sportske performanse“).

Odanost“, „poštovanje protivnika“ i „prevazilaženje svog ega“, vrednosti koje podržava Olimpijska povelja, uveličavaju se korišćenjem kulturnog sektora podstaknutog državnim subvencijama. One se nalaze u pismima o namerama za sva umetnička dela obeležena Kulturnom olimpijadom. Ne radi se samo o prikupljanju medalja, već o služenju vrednostima koje prevazilaze same glumce, sportiste ili umetnike – slavila bi se zajednica i sklad naroda koji zajedničari u istom oplemenjujućem poletu.

Uz Kulturnu olimpijadu, nema govora o vatrenoj i bučnoj proslavi sporta. Tako je (...)

Obim celog teksta : 1 996 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Frederik Vijal

je koordinator knjige „Olimpijske igre u Parizu 2024. Čudo ili priviđenje?“ izdavača Libre & Solidaire, Pariz, 2018.
PREVOD: Emilija Šarović

Podeli ovaj tekst