Nekadašnji generalni direktor osiguravajućeg društva „Aksa“, Anri de Kastri, upozorio nas je još 2015. godine: ako se klimatska kriza pogorša, bolje bi nam bilo da se ne oslanjamo previše na njegov sektor. „Uz porast srednje globalne temperature za dva stepena i dalje se može računati na osiguranje“, najavio je ovaj biznismen, „ali jedno je sigurno – uz porast od četiri stepena to više neće biti slučaj.“ Kako se ispostavilo, i porast od 1,2°C biće dovoljan da „Stejt Farm“, jedan od teškaša u ovom sektoru, digne ruke od Kalifornije. Zbog čega? Zbog „brzog porasta izloženosti katastrofama“. Ova kompanija od tada ne potpisuje nove ugovore za stanove i poslovne prostore, a upravo je otkazala i 72,000 polisa. Ovo sve je češći scenario u Sjedinjenim Državama, posebno u Luizijani, gde su osiguravajuća društva samo tokom 2023. godine raskinula ugovore sa 17% zemljoposednika. Nesrećni klijenti mogu da se obrate konkurenciji, koja će im zauzvrat ponuditi neprihvatljive cene i bizarne klauzule, poput odbijanja da pokriju katastrofe koje, poput uragana, imaju i svoje konkretne nazive.
Oluje, suše, poplave… Širom sveta, sve veća učestalost klimatskih nepogoda uzrokuje ogromne gubitke za osiguravajuće kompanije. One u takvim situacijama ne postavljaju previše pitanja. Ako rizik postane prevelik, povećavaju iznos premije; ako ni to ne bude dovoljno, prestaju da ga pokrivaju. Globalno zagrevanje i pripadajući „porast gubitaka“ doveli su do toga da sada sve države imaju poneki region koji bi mogao da postane neisplativ. Više nisu u pitanju samo ostrva Tuvalua, Angola ili Bangladeš, koji su već dugo u toj kategoriji, već i Australija, Španija i Italija. Francuska vlada je do te mere zabrinuta da je formirala proceniteljsku misiju koja je upravo objavila svoje zaključke: potrebno je ponovo uspostaviti „finansijski balans“ i „pojačati preventivne napore“ – drugim rečima, povećati doprinose, naterati državu da plati i skloniti auto na (…)
