Odbijanje da se osudi ruska invazija na Ukrajinu, s druge strane osuda rata koji Izrael vodi u Gazi, odbacivanje zapadne kontrole nad međunarodnim finansijskim institucijama… Nešto se menja u globalnim odnosima moći. Iako su Vašington i njegovi saveznici i dalje u stanju da svoju volju nameću ostatku sveta, sada to skupo plaćaju u pogledu imidža. Dok slika o moralnoj superiornosti Zapada bledi, stvarnost „međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“ sve je očiglednija: on je tek odnos dominacije, čije učvršćivanje traži sve brutalnije poteze.
Upravo se u tom kontekstu, čini se, pojavio „Jug“, koji neki nazivaju „globalnim“. Ta druga polovina sveta koja sada zahteva da se čuje njen različit glas. Šta je, međutim, taj Jug? Koji projekat on zastupa? I u čije ime govori? Novo izdanje Manière de voira (Pogled na svet) odgovara na sva ta pitanja.
Najpre, podsećanjem da se sam termin Jug, potekao iz geografije, formirao u jeku borbi za nacionalno oslobođenje, nakon Drugog svetskog rata, kada se pojavljuje ono što će demograf Alfred Sovi 1950. godine nazvati Trećim svetom: skupom zemalja, od kojih je većina tek stekla nezavisnost, koje zahtevaju uspostavljanje svetskog poretka koji bi im omogućio stvarnu emancipaciju. Dake, emancipaciju i na planu privrede. Taj politički Jug onaj je Ernesta „Če“ Gevare, Ahmeda ibn Bele i Mao Cedunga, poteklih iz zemalja koje se ipak nalaze u gornjoj polovini planisfere.
Drugo poglavlje ovog izdanja dokumentuje ponovno javljanje Juga nakon što je pretrpeo slom usled neoliberalne kontrarevolucije tokom 1970-ih godina. Juga kog više ne ujedinjuje jedan zajednički projekat, već zajedničko osporavanje Severa. Manière de voir se ovde vraća na rastuću neposlušnost među zemljama koje, iako se smatraju slabima, sve manje pristaju na nadmoć velikih sila, bilo da je reč o trenutnim ratnim sukobima, glasanju u finansijskim institucijama ili ulozi dolara.
Poslednje poglavlje predočava nam ograničenja (…)
