Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

POSLEDICE ETNIČKOG ČIŠĆENJA

Kakva budućnost za Gazu?

Izraelski lideri neprekidno ponavljaju kako žele da iskorene Hamas ali i dalje nisu u stanju da objasne kakva će biti budućnost Gaze nakon završetka borbi. Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Maroko možda i mogu da obezbede mirovne snage, ali jedno je sigurno: Tel-Aviv nema nameru da Gazu prepusti palestinskoj upravi

JPEG - 686.7 kio
@Jakob Rubner

Oružano krilo Hamasa 7. oktobra 2023. godine, sprovelo je najznačajniju operaciju u svojoj istoriji prelazeći zaštitnu barijeru koja okružuje pojas Gaze. Gotovo osam meseci nakon početka odmazde protiv palestinske enklave, upotreba „neproporcionalne sile“ – strategije odvraćanja koju su izraelske oružane snage prvi put primenile u Libanu 2006. godine – dobila je novu dimenziju. Ova strategija je poznatija pod nazivom „Dahiya doktrina“, termin koji na arapskom znači „predgrađe“, a u Libanu je uobičajeni naziv za južno predgrađe Bejruta kojim dominira Hezbolah i koje je velikim delom uništeno izraelskim bombardovanjem 2006. godine. Doktrinu je javno izneo 2008. godine sadašnji član ratnog kabineta formiranog 11. oktobra 2023, general Gadi Ajzenkot, koji je tada bio šef severne regionalne komande pre nego što je postao komandant izraelskih oružanih snaga od 2015. do 2019. godine. Prema definiciji koju je dao rezervni pukovnik Gabi Siboni, izraelske oružane snage „će morati odmah da dejstvuju, odlučno i sa neproporcionalnom silom u odnosu na akcije neprijatelja i pretnju koju predstavlja“, kako bi „nanele štetu i kaznu takvih razmera da će neizbežno zahtevati dugotrajnu i skupu obnovu“.

S obzirom na trenutnu izraelsku ofanzivu u Gazi, izraz „neproporcionalna“ gotovo je postao eufemizam. Prema podacima Kancelarije za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) Ujedinjenih nacija, bilans neprijateljstava između Izraela i Gaze od preuzimanja kontrole nad enklavom od strane Hamasa 2007. godine do 7. oktobra 2023. godine iznosio je 6.898 mrtvih Palestinaca prema 326 Izraelaca, što je više od 21 palestinske žrtve na svaku izraelsku žrtvu. Operacija koju je sproveo Hamas uzrokovla je 1.143 žrtve, uključujući 767 civila i 376 vojnika i pripadnika snaga bezbednosti, prema izraelskim izvorima. Osim više od 1.600 palestinskih napadača ubijenih na licu mesta prema istim izvorima, u toku izraelske ofanzive već je ubijeno 45 puta više Palestinaca nego što je Izraelaca poginulo 7. oktobra, ako se mrtvima evidentiranim od strane palestinskih zdravstvenih službi, čiji broj stalno raste, dodaju oni koji su još uvek pod ruševinama (preko 10.000 prema proceni kancelarije UN-a).

Razmere razaranja

A te ruševine su kolosalne: prema izveštaju koji su zajednički objavile Ujedinjene nacije, Evropska unija i Svetska banka, do kraja januara 2024. godine, više od 290.000 stambenih jedinica u Gazi bilo je delimično ili potpuno uništeno, ostavljajući bez doma skoro polovinu od 2,3 miliona stanovnika enklave. Razaranje je takvih razmera da je specijalni izvestilac UN-a za pravo na odgovarajući smeštaj predložio da se koncept „domicida“ doda na listu zločina protiv čovečnosti. Prema Šarlu Mango Birču, šefu Službe za borbu protiv mina Ujedinjenih nacija (Unmas) na palestinskim teritorijama, u Gazi ima 37 miliona tona ruševina, što je više na dužini Gaze od 41 kilometra (25 milja) u pravcu sever-jug, nego na 965 kilometara (600 milja) fronta u Ukrajini. Unmas procenjuje da će trebati najmanje četrnaest godina da se one raščiste.

Širi se spisak posledica mahnitog razaranja. Pored kvalifikacije za „genocid“, postupak koji je pokrenula Južna Afrika pred Međunarodnim sudom pravde, u štampi u Sjedinjenim Državama naglašava se nečuvena surovost izraelske kampanje bombardovanja. Krajem novembra, u naslovu New York Times-a istaknuto je da „je brzina kojom ginu civili u Gazi, pod izraelskom baražnom vatrom, bez presedana u istoriji“, konstatujući da je, prema podacima UN-a, u enklavi za manje od sedam nedelja ubijeno više dece nego tokom cele 2022. godine u svim sukobima u svetu, u dvadeset četiri zemlje, uključujući Ukrajinu. Mesec dana kasnije Washington Post objavljuje istraživanje pod naslovom „U pojasu Gaze Izrael vodi jedan od najrazornijih ratova ovog veka“, dok je agencija Associated Press citira Roberta Papea, politikologa sa Univerziteta u Čikagu i stručnjaka za sukobe, koji je opisao uništenje Gaze kao „jednu od najintenzivnijih kampanja kažnjavanja civila u istoriji“.

Degradacija imidža Izraela je na vrhuncu, na šta je Sami Koen iz Centra za međunarodna istraživanja (CERI, Sciences Po Paris) upozoravao već 2009. godine kao posledicu strategije „neproporcionalnog odgovora“. „Kada se dira civilno stanovništvo, okrećete ceo svet protiv sebe, ali izgleda da izraelski vojnici nisu shvatili tu veliku osetljivost svetskog javnog mnjenja na civilne žrtve“. Koen je zamerio izraelskoj vojsci masovnu upotrebu „nepreciznog oružja“, što je slučaj u trenutnoj ofanzivi u Gazi: Washington Post je tako u decembru istakao da je skoro polovina izraelskih napada bila nenavođenim bombama.

Međutim, užasan broj palestinskih žrtava takođe se objašnjava masovnom upotrebom bombi koje, iako opremljene sistemom za navođenje, imaju kalibar koji bi trebalo zabraniti u urbanim područjima. Prema navedenom tekstu u New York Times-u, skoro 90% projektila bačenih na Gazu tokom prve dve nedelje, najintenzivnije faze bombardovanja, bile su bombe od jedne tone i pola tone navođene preko satelita. Koliko god precizna upotreba ovih bombi bila, u gusto naseljenim područjima kao što je Gaza, njihov radijus razaranja je takav da je naneta šteta ogromna. Njujorški dnevni list piše o iznenađenju stručnjaka zbog njihove „neobuzdane upotrebe“ u urbanim područjima, do te mere da bi se, kako bi pronašli sličan primer intenziteta bombardovanja, trebalo „vratiti do Vijetnama ili Drugog svetskog rata“.

To ne bi bilo moguće bez saučesništva Sjedinjenih Država u tekućem sukobu, u kojem je Vašington potpuno uključen. Od 2019. do 2023. godine, Sjedinjene Države su isporučile Izraelu 70% vojnog uvoza (30% je obezbedila Nemačka). Sjedinjene Države su (…)

Obim celog teksta : 2 758 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Žilber Aškar

je profesor na École des études orientales et africaines (SOAS) na London University, autor knjige Les Arabes et la Shoah. La guerre israélo-arabe des récits, Sindbad/Actes Sud, Arl, 2009.
PREVOD: Milan Zarić

Podeli ovaj tekst