Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

KADA SE BOGATA POLITIČKA OPOZICIJA I EKONOMSKI MIGRANTI SLIJU U GLAVNI GRAD ŠPANIJE

Madrid, novi Majami za latinoameričke bogataše

Od sredine 2010-ih bogati Latinoamerikanci, posebno Venecuelanci, za novi dom biraju glavni grad Španije. Istovremeno, stotine hiljada njihovih ne toliko imućnih sunarodnika dolazi da radi na najslabije plaćenim poslovima ili da osnuje mala preduzeća. Među njima su i potencijalni budući glasači koje desnica nastoji da privuče

JPEG - 480.4 kio

Čisti trotoari, duge, široke, avenije oivičene drvećem, elegantno obučeni prolaznici, gastronomski restorani… Madridsku četvrt Salamanka, gde medijana prihoda svrstava njegove stanovnike u 1% najbogatijih u Španiji, krase sve uobičajene odlike otmenih četvrti evropskih glavnih gradova. To uporište krupne buržoazije, koje su tokom opsade grada između 1936. i 1939. godine pažljivo poštedele Frankove bombe, sada je dom novog, jednako bogatog, stranog stanovništva.

U Salamanki živi oko pet hiljada bogatih Venecuelanaca“, tvrdi David Plaser, koji se predstavlja kao „nezavisni novinar stručnjak za venecuelansku zajednicu“. Jedan od tih bogataša je i Huan Karlos Gutijerez. Srdačno nas dočekuje u El Imperu, svom novom restoranu koji je brižljivo doteran baš kao i on, krivični advokat danas specijalizovan za međunarodno pravo ljudskih prava, kako u privatnoj praksi tako i pri Međunarodnom krivičnom sudu (ICC). Otvorena kuhinja, italijanski kuvari, opera u izvođenju umetnika iz Ekvatorijalne Gvineje, kosmopolitska atmosfera: čini se da je advokat predstavnika opozicije Čavezu oduševljen svojom prvom investicijom u Španiji.

Italijanski restorani i luksuzni stanovi

Madrid su za svoj novi dom odabrala i tri nekadašnja meksička desničarska predsednika: Felipe Kalderon, Enrike Penja Njeto i Karlos Salinas de Gortari, koji je nedavno dobio i državljanstvo. Od 2013. godine mnogi, poput njih, biraju glavni grad Španije za novo utočište. Međutim, ti Venecuelanci, Meksikanci i Kolumbijci koji su došli ovde da ulažu, a ponekad i da žive i rade, često traže diskretnija – i daleko skuplja – dobra od italijanskih restorana. Posebno, stanove koje su prema najvišim standardima luksuza renovirali specijalizovani investitori. U četvrti Slamanka se nalaze na svakom koraku. „Ti stanovi su površine od tri do četiri stotine kvadratnih metara, što je normalno za takav tip stana, a prosečna cena im se kreće od 12.000 do 14.000 evra po kvadratnom metru“, objašnjavaju nam Ofelija Nunjez i Karlos de Alemeida, direktorka za stambena ulaganja i direktor za izgradnju novih stanova španskog ogranka američkog konsultantskog preduzeća za nekretnine Coldwell Banker Richard Ellis (CBRE). U glavnom gradu je u martu 2024. prosečna cena po kvadratnom metru procenjena na 4.335 evra prema 3.741 evra dve godine ranije.

Iznenadno zanimanje Latinoamerikanaca za luksuzne nekretnine u Madridu velikim delom objašnjavaju promene koje je uvela Narodna stranka (PP, desnica) 2013. „Jedna od odredbi se odnosi na osnivanje anonimnih preduzeća za ulaganje u nekretnine [Socimi - Sociedades Anónimas Cámara de Inversión Real Estate] koja se bave špekulacijama na tržištu nekretnina i koja ne plaćaju gotovo nikakav porez na dobit, objašnjava nam Valerija Raku, portparolka Sindikata stanara Madrida. To omogućava vrlo brz špekulativni ciklus.“ Klan Enrikea Kaprilesa Radonskog, venecuelanskog kandidata na predsedničkim izborima protiv Uga Čaveza 2012. godine, potom, 2013. protiv Nikolasa Madura, je brzo usvojio taj novi fiskalni režim, čemu svedoči pokretanje preduzeća Agartha (2014) i Orinoquia Real Estate (2017), od kojih se prvo bavi prostorijama za rad a drugo kratkoročnim iznajmljivanjem luksuznih stanova.

Od svih španskih oblasti, Madrid ima najniže poresko opterećenje“, zadovoljna je Kuka Himenez, direktorka za komunikacije u kancelariji Invest In Madrid, tela koje zavisi od Direkcije za privredu autonomne zajednice. „Trenutno je jedina koja nema sopstvene lokalne poreze“, kaže s oduševljenjem. Izbor koji joj je omogućio da postane najvažniji ulaz za neposredna strana ulaganja, koja predstavljaju više od 50% od ukupnih ulaganja te vrste u zemlji. „Radi se o ogromnom fiskalnom dampingu“, smatra Pablo Karmona iz Fondacije za javna dobra.

Svake sedmice nam dođu dva-tri ulagača iz Latinske Amerike koji traže da kupe stan, u 80% slučajeva u Madridu“, priča saosnivač advokatske kancelarije Cremades & Calvo-Sotelo. Havijer Kremades, jedan od najuglednijih advokata u zemlji nas dočekuje u prostorijama čije zidove krase portreti dvojice osnivača. U kancelariji smeštenoj u veoma otmenoj ulici Horhe Huan, u srcu Salamanke, Kremades savetuje bogate strance koji žele da osnuju preduzeće u Španiji i pomaže im oko pitanja ljudskih prava. Posebno tako što podržava venecuelansku opoziciju u egzilu. „Radili smo i za administraciju Huana Gvaidoa [samoproglašenog „privremenog predsednika“ od 2019. do kraja 2022.] kako bismo pokušali da povratimo imovinu [venecuelanske države u korist ove paralelne administracije]“.

Međutim, novac nije jedini razlog iseljavanja. Brojni Venecuelanci koji su nedavno stigli u Madrid su u lošim odnosima sa Madurovom vladom. „Bio sam fizički iscrpljen 2017. godine“, poverava se Gutijerez, sada partner u advokatskoj kancelariji Cremades & Calvo-Sotelo. Tad je otišao iz zemlje i napustio poslove u hotelijerstvu i prodaji automobila. Zemlju je 2017. godine napustio i Antonio Ledezma, gradonačelnik Karakasa od 2008. do 2015. i jedan od najžešćih protivnika vlade. Čim je stigao, nekadašnji predsednik vlade Marijano Rahoj (PP) mu je ponudio špansko državljanstvo, no on ga je odbio. Drugi su ga prihvatili. Poput oca radikalnog opozicionara Leopolda Lopeza, Leopolda Lopeza Hila, danas evropskog poslanika PP-a, roditelja Kaprilesa Radonskog ili Migela Enrikea Otera. Potonji, direktor i vlasnik venecuelanskog dnevnog lista El Nacional, koji je jedno vreme bio naklonjen Čavezu kad je ovaj išao ka svojim prvim izborima (1998), je doživeo njegov list napadne aktuelna vlada. Sada iz svog doma u Salamanki vodi digitalno izdanje novina čiju orjentaciju određuje kao „suprotnu levičarskom populizmu“.

„Bilo je lakše nego otići u Sjedinjene Države“

Pa ipak, nisu sve latinoameričke pridošlice u Madrid multimilioneri, bivši čelnici desnice ili politička opozicija. „Broj Venecuelanaca je naglo porastao u siromašnim četvrtima Madrida kao što su Entrevias i San Dijego“, primećuje Plaser. Osim što su deo opozicije u emigraciji, mnogi Venecuelanci su (…)

Obim celog teksta : 2 912 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Ektor Estriš & Vladimir Slonska Malvo

su novinari.
PREVOD: Milina Janković

Podeli ovaj tekst