Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

ZAPADNI OSTRAKIZAM POKREĆE RADIKALIZACIJU TALIBANSKOG REŽIMA

Talibani i izazovi učvršćivanja vlasti u Avganistanu

Kabul je krajem marta objavio vraćanje na snagu javnog kamenovanja za žene koje izvrše preljubu. Talibani su ponovo usredsredili vlast na svoju vojnu bazu, što umnogome objašnjava prekid pregovora sa Vašingtonom. Na nekoliko meseci od predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama, Bela više interesuju pitanja unutrašnje politike nego odbrana prava Avganistanaca, zbog kojih su navodno vodili rat u Avganistanu

JPEG - 549.7 kio
@Ehimetalor Akhere Unuabona

Avgusta 2021, talibani su ponovo uspostavili Islamski Emirat u Avganistanu, nakon što su naterali zapadne snage na povlačenje i zauzeli glavne gradove u zemlji. Iako su dobili rat zahvaljujući paralelnoj vladi sa manje korumpiranim pravnim sistemom u odnosu na prethodni režim koji je podržavala zapadna koalicija, primitivne ustanove koje su stvorili ne odgovaraju potrebama populacije od trideset miliona stanovnika, osiromašene zbog decenija oružanog sukoba i u punom demografskom porastu.

Pre uspona na čelo države, talibani su se usredsredili na pitanja pravde. U tom pogledu, sama činjenica da oni bolje upravljaju nego vlade Hamida Karzaja i Ašrafa Ganija, čiji je nemar bio očigledan, garantuje naklonost naroda. Međutim, nije više dovoljna ova pobunjenička strategija, koja ostavlja po strani mnoge političke, društvene i ekonomske probleme koje nisu mogli da razreše. Sada Avganistanci traže ne samo da članovi pokreta reše sukobe na granicama, da prijave krađe i ubistva, već izričito pozivaju da im se pruži novčana pomoć za osnovne potrebe: za prehranjivanje porodica, školovanje njihove dece, obezbeđivanje medicinske nege ili pronalazak posla; što su zahtevi koje su avganistanski lideri dosad zanemarivali. Potrebne su im promene. Tim pre što talibani više ne upravljaju samo ruralnim područjima u kojima je njihova konzervativna i partijarhalna ideologija naišla na povoljan odjek, već i urbanim područjima i šiitskim regionom Hazaradžat, koji se posebno protive njihovom povratku na vlast.

Oni uspostavljaju svoj novi režim u zemlji koja je iznurena nakon četrdeset i tri godine rata i dve decenije nepotističkih i korumpiranih vlada. Najveća međunarodna intervencija u istoriji donela je samo izgradnju nekoliko infrastruktura, sa tri četvrtine sredstava koja su tekla kroz Avganistan jedino da bi se uspešnije vratila u zapadne zemlje kroz kaskadne sisteme podugovaranja kao i kroz obračunavanje operativnih troškova. Što se tiče kongruentnog udela koji je zaista potrošen u zemlji, u velikoj meri su ga prisvojili vlastodršci režima. Uoči zauzimanja Kabula (15. avgusta 2021) budžet Ganijeve vlade, jednak 6 milijardi dolara, još uvek je u velikoj meri zavisio od međunarodne pomoći, a mnoge osnovne usluge bile su pokrivene projektima saradnje i nevladinim organizacijama finansiranim od zapadnih zemalja.

Status suvereniteta

U ovakvom kontekstu, talibani se fokusiraju na upravljanje administracijom koja se sve više smanjuje, oslanjajući se na prihode od carina, u velikoj meri proneverenih tokom prethodnih decenija. Oni takođe nadgledaju priliv određenih poreza na mala preduzeća (poreza koji su prethodno bili ignorisani). Povećali su poreze na saobraćaj kamiona, punjenje mobilnih telefona i izvoz uglja u Pakistan. Što se tiče obustave pomoći, nova vlast uspela je da se opremi budžetom od 2,6 milijardi dolara u 2022. godini, što je 2,5 puta manje u poređenju sa prethodnim godinama. Ako su talibani u septembru 2021. i zadržali veliki deo državnih službenika, kasnije su morali mnoge da otpuste zbog nedostatka sredstava da ih plate.

Država je, dakle, ograničena na svoje suverene funkcije u trenutku kada je pogađa ogromna glad, koja se mogla predvideti s obzirom na učestale suše poslednjih godina. 95% Avganistanaca nalazi se u apsolutnom siromaštvu i polovina stanovništva ne može da se normalno prehrani. Pored toga, primećuje se ozbiljan pad u oblastima obrazovanja i zdravstva, što su jedine dve oblasti kojima je zapadna intervencija omogućila velike dobitke. Talibani se nikada nisu bavili ovim pitanjima, uprkos očiglednom entuzijazmu stanovništva za škole i zdravstvene ustanove. Tokom rata, pritisak naroda bio je toliki da je pokret krajem dvehiljaditih godina konačno zaustavio napade na ove infrastrukture i dozvolio zapadnim donatorima da finansiraju škole i klinike na teritorijama pod njegovom kontrolom, zadovoljavajući se da na njihov zabat zakači svoju zastavu i nametne promenu pravca. Sada, kada je na vlasti, dužan je da nadoknadi odlazak organizacija povezanih sa zapadnim zemljama, uprkos činjenici da ni obrazovanje ni zdravstvo (…)

Obim celog teksta : 1 998 reči.

Ev gotar bi tenê ji bo aboneyan berdest e

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Hûn abone ne? Ji bo xwegihandina gotarên online têkeve.
Xwe bidin nasîn

Adam Backo

je istraživač u Nacionalnom centru za naučna istraživanja – Centar za međunarodna istraživanja (CNRS-CERI), autor dela La Guerre par le droit. Les tribunaux taliban en Afghanistan, CNRS Éditions, Pariz, 2024.
PREVOD: Emilija Šarović

Podeli ovaj tekst