Jul 2024

Evropski izbori 9. juna nisu promenili odnose političke ravnoteže u Parlamentu. Nacionalistička desnica napreduje ali je i dalje neujedinjena, liberali i ekolozi gube podršku, dok socijaldemokrate i Narodna stranka zadržavaju svoju dominantnu poziciju. Međutim iza ovog privida kontinuiteta pojavljuje se ideološki blok neokonzervativaca oličen u Ursuli von der Lejen→

U julu 2023. se činilo da je prehrambena sigurnost u svetu ugrožena. Moskva je obustavila učešće u sporazumu koji je dopuštao izvoz ukrajinskih žitarica preko Crnog mora. No, godinu dana kasnije Gostoljubivo more (Euheinos Pontos prema starogrčkom nazivu) doživljava iznenađujuću trgovinsku dinamiku. Kao da su se dve zaraćene strane dogovorile da ograniče sukobe na tom području→

Sredinom juna, uoči mirovne konferencije organizovane u Švajcarskoj bez prisustva Rusije, Rusija je zahtevala od Ukrajine proširene teritorijalne ustupke kao preduslov bilo kakvih pregovora. Navedeni zahtev nije postojao u nacrtu dogovora o kom su zaraćene strane pregovarale 2022. godine. U tom periodu su zapadne zemlje podstakle Kijev da ga ne prihvati obećavajući oružje i poraz Rusije→

Od Demokratske Republike Kongo, preko Gaze, do Sirije, optužbi za „genocid“ je sve više zbog raznih sukoba i autoritarnih zaokreta nekih režima. Ove polemike, stare koliko i sama reč skovana 1944. godine, zanimaju koliko pravne stručnjake, toliko i istoričare, čija ekspertiza rasvetljava tragedije današnjice, kao i one iz prošlosti, naročito tragediju Jermena u Osmanskom carstvu→

Odlučujući da nametne izmenu zakona kojim se proširuje biračko telo u Novoj Kaledoniji, predsednik Emanuel Makron je zapalio arhipelag. Iako je procedura prekinuta nakon raspuštanja Nacionalne skupštine, bes koji je izazvala ne jenjava. Pošto se stavio na stranu jednog od političkih aktera u Kaledoniji, može li francuska država još uvek da bude garant procesa dekolonizacije zamišljenog pre skoro četrdeset godina?→

Šest meseci nakon obeležavanja pedesetogodišnjice svog postojanja, iako ovog puta nije obezbedio većinu za formiranje vlade, Nacionalni zbor postao je pojedinačno najjača partija u Francuskoj. Njeni ideološki prioriteti – pooštravanje kaznene politike, borba protiv imigranata i građana koji preživljavaju od „socijalne pomoći“ – uveliko, već neko vreme, inspirišu zakonska rešenja predsednika Emanuela Makrona. Skretanja i kompromisi u odnosu na ideje ekstremne desnice, koje čine vladajući levi i desni centar, odavno čine pogonsko gorivo Nacionalnog fronta (FN), koji je 2018. godine promenio ime u Nacionalni zbor (RN)→

Nedostatak kadrova i nepoverenje ekonomskih krugova često su predstavljali prepreku za Nacionalni zbor (RN). Njegova normalizacija fiskalnih, monetarnih i evropskih pitanja zvuči kao indirektni poziv vladajućoj klasi. A kako ona reaguje?→