Pre prvog kruga predsedničkih izbora 2002:
„Nažalost, ne možemo od najugroženije grupe uvek očekivati mirno učešće u parlamentarnoj demokratiji. Nije da je ona nezainteresovana za istoriju, ali se njeni upadi ponekad nasilno ispoljavaju.“
Dominik Stros-Kan, La Flamme et la Cendre, Grasset, 2002.
Posle predsedničkih izbora 2002:
„Krivi su glasači koji su bezbrižno otišli da glasaju s povezom preko očiju.“
Silvian Agacinski, filozofkinja, Journal interrompu, 24. januar – 25. maj 2002, Seuil, 2002.
Posle pobede „ne“ na referendumu o Ugovoru o Ustavu za Evropu, 29. maja 2005:
„Opšta katastrofa i epidemija populizma koja briše sve pred sobom.“
Serž Žili, Libération, 30. maj 2005.
„Kritika na račun ofšoringa i niskih plata u novim zemljama članicama nije ništa drugo do populističko vraćanje starog protekcionizma koji je uspavan negde duboko u svima nama.“
Šarl Viplosz, ekonomista, Le Monde, 23. april 2005.
„Šta se dogodilo 29. maja? Upravo, spoj levičarskog i desničarskog populizma.“
Žak Žilijar, Nouvelobs.com, 30. jun 2005.
Nakon što su Britanci, posebno oni stariji, 23. juna 2015. izglasali bregzit:
„Pravo glasa je kao vozačka dozvola: iskreno, nakon određenog uzrasta, trebalo bi ga oduzeti.“
Tvit novinarke Helene Bekmezijan, 24. jun 2016.
„Ovi Britanci su ionako malo glupi… #Bregzit“
Tvit novinara Žan-Mišela Afatija, 24. jun 2016.
„Taj ʻbregzitʼ je pobeda (…) najgrubljeg suverenizma i najglupljeg nacionalizma. To je pobeda buđave Engleske nad Engleskom otvorenom prema svetu i brižljivom prema svojoj slavnoj prošlosti.“
Bernar-Anri Levi, Le Monde, 25. jun 2016.
„Ovaj referendum nije pobeda naroda nad elitama, već slabo obučenih nad obrazovanim ljudima.“
Alen Mink, intervju za Le Figaro, 29. jun 2016.
O odluci grčkog premijera Aleksisa Ciprasa da (…)
