Pretplata Donacije
sr | fr | en | +
Accéder au menu

Pariski elitisti u borbi protiv „ružne Francuske“

JPEG - 726.7 kio
@Henri Toulouse Lautrec

A Vama je lepa periferna Francuska, oko komercijalnih područja?“ Na radiju France Inter, 12. septembra 2023, novinarka Lea Salame uznemirila se tokom razgovora sa generalnim direktorom grupe za distribuciju hrane Super U. „Milioni ljudi odlaze svakog vikenda (...) da bi iskoristili pristupačne cene namirnica, a onda im se govori da ’se razvijaju u ružnoj Francuskoj’. Smatram to ismevanjem.“ Erik Šovje se još 2011. godine zapitao: „Ko su ti novinari koji daju sebi za pravo da proglašavaju naša periurbana naselja ružnim?“ Ovaj pisac i antropolog potpisivao je svoju knjigu Protiv Telerame (Contre Télérama) (izdavač Allia) neposredno pre nego što će neoliberalni trust mozgova Terra Nova objaviti svoju belešku o nepopravljivoj zadojenosti radničkih klasa ideologijom Marin Le Pen. Neposredno nakon što je kulturni nedeljnik Télérama pokušao da uhvati „Kako je to Francuska postala ružna“, desio se procvat stambenih naselja nakon razvoja autoputeva, umnožavanje hipermarketa i prodavnica srednje veličine.

Najveća kompanija za masovnu distribuciju Auchan (do 2014. godine), konfekcijska kuća Promod, brend za zamenu i popravku automobilskih stakala i motora za teške mašine France Pare-brise, lanac distribucije parfema Nocibé, proizvođač nameštaja za dom Cuisines Schmidt – svi ovi brendovi nalaze se u tržnom centru Aushopping Noyelles. Na ruti A1 prema Lilu, prođite Enen Bomon, idite na isključenje 17. Evo nas na nekoliko kilometara od stare fabrike Metaleurop, čije je zatvaranje 2003. godine iza sebe ostavilo 830 nezaposlenih i jedno od najzagađenijih zemljišta u Francuskoj. Ovo je teritorija opštine u kojoj je Nacionalni zbor dobio 61% posto glasova na poslednjim evropskim izborima, i drugo najprometnije komercijalno područje u Francuskoj, sa preko 30 miliona posetilaca godišnje. Daleko od „periurbanih metastaza“ koje užasavaju Teleramu, mesto je privlačno za porodice koje ga posećuju, za omladinu, za sve one kojima je tržni centar osnova svakodnevnog života, mesto odmora ili raznovrsnog kulturnog sadržaja, mesto za dobru zabavu.

I u teoriji i u praksi, trgovačke zone, gde je tržni centar Aushopping, jesu zapravo odrednica identiteta, zajednički prostor. One zamenjuju brojne centre grada koji su na izdisaju zbog napuštenih butika. Veleprodajni lanci odišu zavodljivim konzumerizmom savremenog doba. Poljoprivredno-prehrambeni brendovi prisvajaju „tradiciju“, „jedinstvenost“ i „ono što je prirodno“ kao svojevrsnu porugu na stare centre, čije su prodavnice manje-više deo porodičnog nasleđa. Stanovnici napuštaju ovaj istorijski grad, čiji je irski pab postao kebab, ali pijaca još uvek preživljava. U izlozima agencija za nekretnine, napušteni poslovni prostori stoje pored praznih stanova sivih zgrada.

Ova pustoš zabrinjava državne organe, iako oni već dugo favorizuju razvoj velikih lokala i stambenih objekata. Nakon programa „Akcija za srce grada“, da ih oživi, vlada je nedavno pokrenula plan za preobražaj komercijalnih područja. Njihova posećenost zapravo opada zbog konkurencije (…)

Obim celog teksta : 1 552 reči.

Ovaj tekst je rezervisan za pretplatnike

Izaberite svoju formulu pretplate i kreirajte svoj profil
Pretplati se
Pretplaćeni ste? Konektujte se kako biste pristupili tekstovima online
Identifikujte se

Fabris Rafen

je sociolog, vanredni profesor na Univerzitetu Žil Vern u Pikardiji, član multidisciplinarnog tima Habiter le monde.
PREVOD: Emilija Šarović

Podeli ovaj tekst