Arktička oblast je kolateralna šteta konflikta koji je Moskva započela 24. februara 2022. Ne toliko zbog sve veće vojne mobilizacije, pre zbog već dvogodišnje paralize tela koja upravljaju Arktikom. Ovakva situacija utiče na političku stabilnost veoma osetljivog prostora, ali i na naučna istraživanja koja su neophodna za razumevanje klimatskih fenomena i zaštite ovog područja. Rat je takođe izmenio pomorski transport ugljovodonika, te se ustalila upotreba Severnog pomorskog puta, koji prolazi kroz ovu osetljivu sredinu. Nepredviđena posledica je što su Sjedinjene Države promenile svoje planove koji se odnose na potraživanja skoro 500.000 km2 kontinentalnog praga u Čukotskom i Boforovom moru.
Kraj Hladnog rata doveo je do jednog specifičnog sistema upravljanja. Arktički savet, osnovan 1996, okuplja osam država arktičke zone (to su Kanada, Danska zbog Grenlanda, Sjedinjene Države, Finska, Island, Norveška, Rusija, Švedska), predstavnike šest organizacija autohtonih naroda iz te oblasti i 13 država posmatrača, među kojima je i Francuska, a koje učestvuju u radnim grupama. Ovaj međuvladin forum sarađuje na zajedničkim temama poput zaštite životne sredine. Samo države iz arktičke zone mogu da donose odluke i naizmenično preuzimaju predsedništvo Savetom na dve godine. Ruska Federacija preuzela je predsedništvo 2021. koje je trebalo da se završi 2023.
Po početku invazije na Ukrajinu 2022, ostalih sedam zemalja članica odlučile su da prekinu saradnju s Moskvom i da ne rade na projektima koji zahtevaju rusko učešće. Nikada nije dolazilo u obzir da se Moskva potpuno isključi, jer se polovina obale nalazi na teritoriji Rusije, kao i polovina stanovništva koje živi unutar polarnog kruga. Ni Moskva ne želi da napusti Savet i insistira na značaju saradnje na ovom strateškom prostoru. Uprkos odsustvu ostalih sedam država, rusko predsedništvo nastavilo je sprovođenje svog programa, uz podršku prijateljskih zemalja posmatrača poput Kine i Indije. Ovakvo apsurdno stanje trajalo je do maja 2023, kada je Rusija zvanično predala predsedništvo Norveškoj putem video-konferencije jer nijedna država nije prihvatila da se pojavi na sastanku koji je Moskva sazvala. Važno je primetiti da je primopredaja predsedništva propraćena izjavom, koju je potpisalo svih osam država, a u kojoj se navodi „istorijska i jedinstvena uloga Saveta u sprovođenju konstruktivne saradnje, stabilnosti i dijaloga među narodima arktičkog regiona“.
Potpisnici su se u tom dokumentu obavezali da će raditi na daljem osnaživanju Saveta i na sprovođenju strateškog plana koji je usvojen 2021. Time su priznali svoju međuzavisnost u arktičkoj zoni, potpuno svesni dubine njihovih podela na međunarodnoj sceni. Norveški premijer Jonas Gar Stjore nedavno je potvrdio ovo zajedničko uverenje rečima da ne treba „zalupiti vrata [Saveta] i baciti ključeve. Možda će se ponovo otvoriti jednog dana i ponovo ćemo se naći za okruglim stolom Arktika“.
Navikla na pregovore s napornim komšijom, norveška diplomatija vodi pregovore kroz veoma nemirne vode. U februaru ove godine, ruski ambasador za međunarodnu saradnju u arktičkoj oblasti Nikolaj Koršunov izjavio je da ispituje sve opcije, uključujući i izlazak iz Saveta, a potom je najavio ukidanje ruskog finansijskog doprinosa sekretarijatu instance „dok Savet ne nastavi sa sprovođenjem svih aktivnosti“. Ova mera je ipak simbolična, imajući u vidu da rečeni sekretarijat, sa sedištem u mestu Tromse, u Norveškoj, ne finansira projekte, a kontakt s Moskvom se ne prekida: svi čekaju bolje dane.
Aktivnost Saveta se, pre svega, oslanja na šest radnih grupa posvećenih prevashodno pitanju zaštite prirode. Njihove diskusije dale su značajne rezultate: šest arktičkih država, države s veoma razvijenim ribolovom (…)
