Svet nedeljama unazad zorno iščekuje rezultate pregovora o zaustavljanju rata u Gazi. Optimistične najave – „nikada nismo bili bliže sporazumu“ – i razočaravajući zaključci – „vidimo se ponovo sledeće nedelje“. Razaranje ove enklave intenzivira se pod okriljem pregovora koji posmatrače drže u neizvesnosti, a uz njega i nasilni postupci doseljenika na Zapadnoj obali. Krajem jula, međutim, pretnja regionalnog rata zaoštrila je osećaj urgentnosti u Vašingtonu: ubistvo istaknutog vojnog lidera Hezbolaha, Fuada Šokra, od strane Izraela u Bejrutu, i ubistvo Ismaila Hanijeha, šefa političkog biroa Hamasa, u Teheranu, označili su prelazak svih „crvenih linija“. Obećanja Irana i generalnog sekretara Hezbolaha Hasana Nasralaha da će ih osvetiti naterala su predsednika Džozefa Bajdena, zabrinutog zbog uvlačenja u ovu nekontrolisanu avanturu u izbornoj godini, da pokuša da pronađe put iz ćorsokaka, u isti mah štiteći interese Tel Aviva.
Upravo je to smisao njegovog plana u tri faze. Prva faza podrazumeva šestonedeljni prekid vatre, povlačenje Izraela iz svih naseljenih područja Gaze, oslobađanje određenog broja talaca i vraćanje tela poginulih u borbama, u zamenu za nekoliko stotina palestinskih zatvorenika; civilima iz Gaze bilo bi dozvoljeno da se vrate svojim domovima, uključujući i onima na severu enklave.
Humanitarna pomoć bi se značajno povećala. Tokom tog perioda, Izrael i Hamas pregovarali bi o neophodnim aranžmanima za pripremu konačnog prestanka borbi. Druga faza podrazumeva oslobađanje svih talaca, uključujući vojnike, i potpuno povlačenje izraelskih snaga iz enklave, što bi dovelo do „trajnog prestanka neprijateljstava“. Konačno, tokom treće faze utvrdio bi se veliki plan obnove palestinske teritorije.
Dva su elementa pridobila podršku Hamasa za ovaj plan – konačni prekid rata i potpuno povlačenje izraelske vojske iz Gaze – pre nego što je Izrael postavio nove zahteve, koje su Sjedinjene Države prihvatile. S jedne strane, zadržavanje kontrole nad „Filadelfijskim koridorom“, trakom od četrnaest kilometara koja se prostire duž granice s Egiptom, i nad „koridorom Nesarim“, koji deli Gazu na dva dela, severni i južni, kako bi se „nadgledao“ povratak Palestinaca u njihove domove. S druge strane, obavezivanje na trajni prekid vatre bilo bi dovoljno nejasno formulisano da bi borbe mogle da se nastave kada god to Tel Aviv odluči.
Jer, Benjamin Netanjahu želi da nastavi rat, i to ne samo u Gazi. Od sredine avgusta pojačao je napade na Liban. Napad na skladište u gradu Nabatiji, najsmrtonosniji od početka sukoba, ubio je deset ljudi u noći 16. avgusta, uključujući jednu šestočlanu sirijsku porodicu, usred pregovora o prekidu vatre. Netanjahu se nada da će time isprovocirati nekontrolisanu eskalaciju Hezbolaha. Ipak, svi signali iz Teherana potvrđuju da „osovina otpora“ ne želi regionalni sukob. S druge strane, kao što novinar Nejhum Barneja primećuje u dnevnom listu Yediot Aharonot, premijer pokušava „da uvuče američku vladu u rat protiv Irana, čemu teži još od 2010. godine. To je njegova životna misija, koja bi mogla da mu obezbedi status istorijske ličnosti – i ‘totalnu pobedu’“.
Netanjahuov istorijski bilans je trenutno ograničen na preuzimanje odgovornosti za jedan od najsmrtonosnijih ratova u 21. veku. U trenutku dok se nadmašuje brojka od 40.000 mrtvih u Gazi – brojka koju više niko ne osporava, osim možda kao isuviše nisku procenu – odnosno 2% ukupnog stanovništva, (…)