Dana 7. jula je Novi narodni front, sastavljen od četiri levičarske i ekološke stranke osvojio 182 od 577 poslaničkih mesta pretekavši predsedničku koaliciju (168 mesta) i Nacionalni zbor i njihovog desnog saveznika (143 mesta). Dva meseca kasnije, predsednik Republike je za premijera imenovao Mišela Barnijea iz neoliberalne i konzervativne stranke Republikanci (LR) koja je osvojila oko 5% glasova u prvom krugu i dobila 47 poslaničkih mesta nakon drugog kruga. Vladu će morati da vodi uz pristanak krajnje desnice protiv koje su se 7. jula ujedinile sve vodeće stranke (osim LR-a) te uz parlamentarnu podršku stranke predsednika Republike, neospornog gubitnika izbora. Nesklad između glasova Francuza i njihovog političkog predstavnika je postao uobičajen: naime, Barnije će, poput svojih prethodnika, morati da sledi evropski put koji je 2005. godine odbacilo 54,7% birača.
Emanuelu Makronu je navedeno pošlo za rukom zahvaljujući nametanju laži koju je preneo veliki deo političkog sveta i svi vodeći mediji: prema njihovim rečima su Žan Lik Melanšon i Nepokorna Francuska (LFI) „antisemiti“. Optužba – upravo ona vrsta lažnih vesti protiv kojih se francuske vlasti bore kada stižu iz Moskve ili Tramp Tauera – je omogućila vlastima da izopšti vodeću levičarsku parlamentarnu grupu, rehabilituje ekstremnu desnicu (koja, pak, navodno više nije antisemitska) i time opravda uklanjanje koalicije koja je brojala najviše poslanika nakon izbora obeleženih daleko većom stopom izlaznosti nego na prethodnom glasanju 2022. (66,7%).
Zapanjuje silovitost napada na Nepokornu Francusku uz nedostatak dokaza koji bi ga potkrepili. „Šta Melanšonova banda zamišlja?“, viče Filip Val na kanalu Europe 1 (2. septembar 2024), „Da ćemo mirno gledati kako ministarstva zaposedaju antisemiti i njihovi drugari?“ Da bi osujetio tu opasnost, nekadašnji direktor lista Charlie Hebdo i radija France Inter poziva „svakog Francuza koji drži do sebe“ da ih „istera iz državnih ministarstava“. Potom preti: „Možemo im obećati da će proživeti pakao jer ih nećemo ostaviti na miru sve dok ne odu!“
U Le Figaro-u (5. jul 2024) grupa intelektualaca, među kojima i Paskal Perino, profesor na Fakultetu Političkih nauka (SciencesPO) na kom je više od dvadeset godina rukovodio Centrom za politička istraživanja (Centre de recherches politiques – CEVIPOF), s državnim doktoratom, poziva na „suprotstavljanje Novom narodnom frontu, koaliciji koju smatramo najvećom pretnjom za francuske Jevreje i, šire, za Francusku“. Potpisnici ciljaju posebno na „Nepokornu Francusku, stranku koja je od mržnje prema Jevrejima sačinila izbornu strategiju.“
Isti konzervativni dnevni list je 20. juna 2024. godine objavio razmišljanja Alena Finkelkrota iz Francuske akademije koji Melanšona opisuje kao „predvodnika savremene judeofobije.“ „Emerik Pano, David Giro, Danijel Obono, Sebastijen Delogi, Matild Pano, Rašel Keke, Toma Port, Luj Bojar, kandidati koje je imenovao Novi narodni front oživljavaju duhove Petena, Morasa pa i Adolfa Hitlera“, dodaje osoba koja je i producent jedne emisije na France Culture. Pogodite koje je bilo prvo pitanje koje je voditeljki Apolin de Malerbe palo na pamet kada je ugostila poslanicu levice Klementin Oten na talasima radija BFM-RMC 14. novembra 2023: „Da li je Žan Lik Melanšon antisemita?“ Izbor reči novinara Benžamena Sportuša na Arte-u se neznatno razlikuje (28 minuta, 24. jun 2024): „Rafaele Antoven, jedno jednostavno pitanje: da li je Nepokorna Francuska antisemitska stranka?“, „Nepokorena Francuska je vodeća antisemitska stranka u Francuskoj“, odgovara bez oklevanja ovaj filozof i pisac uvodnika u nedeljniku Franc Tireur.
„Nepokorena Francuska je antisemitska stranka. I ona ima većinu u Novom narodnom frontu“, takođe smatra Bernar Anri Levi u listu Le Point (27. jun 2024). Nedeljnik je objavio brojne naslovnice o navodnim nedelima Nepokorene Francuske („Islamizam i antisemitizam. Kako su brane popustile“, uz Melanšona u pozadini, 2. novembar 2023), svakako nadahnuti glavnim urednikom Francom Olivijeom Žisberom čije rasuđivanje valja preispitati: „Danas postoji ’iranska levica’ otelovljena u Žanu Liku Melanšonu i njegovim podražavocima. […] Danas, kao i u Firerovo vreme, međunarodni antisemitski pokret, sad pod kontrolom Teherana, namerava da zbriše Jevreje sa lica zemlje. Taj plan bi svima trebalo da bude očigledan: sve više se podstiču antisemitska dela s ciljem da se Jevreji nateraju da napuste zemlju i izbegnu u Izrael gde je predviđeno da im se dođe glave kad za to kucne čas.“ (Le Point, 29. avgust 2024). Odsad je silovanje jevrejske devojčice ili požar u sinagogi povod novinarskim urednicima da te zločine odmah pripišu Nepokornima što je otišlo dotle da je makronistička poslanica Karolin Jadan predložila da se „u borbi protiv antisemitizma raspusti Nepokorna Francuska“ (X, 8. avgust).
Raspustiti veliku opozicionu stranku, kako se samo toga niko nije ranije setio?
Takva neumerenost – izraz ispad je namenjen za Melanšona – se nesumnjivo ne bi mogla u toj meri zamisliti da zeleno svetlo za hajku nisu dali tzv. (…)